Narodna banka Srbije još od 2014. godine sprovodi anketu o kreditnoj aktivnosti banka sa ciljem unapređenja analize kretanja na kreditnom tržištu putem vršenja uvida u stavove predstavnika banaka o dosadašnjim promenama kako na strani ponude kredita, tako i na strani tražnje privatnog sektora za kreditima. Radi ostvarenja postavljenih ciljeva, Narodna banka Srbije objavljuje Izveštaj o rezultatima ankete o kreditnoj aktivnosti banaka za prvo tromesečje 2026. godine koji temeljno razmatra kretanje kreditne aktivnosti, cene zaduživanja privrede i stanovništva, ali i uslove na kreditnom tržištu određene faktorima koji postavljaju konkretnu ponudu i tražnju za kreditima.

Dodatno, na izveštaj Trendova u kreditnoj aktivnosti za prvo tromesečje 2026. godine primenjuju se i rezultati ankete Evropske investicione banke razvijene u skladu sa Bečkom inicijativom 2, sa ciljem praćenja supsidijara međunarodnih bankarskih grupacijama u zemljama srednje i jugoistočne Evrope, a sve kako bi se dobio jasan uvid u njihove strategije, tržišne uslove i očekivanja.

Krediti privredi

Po isključenju efekta promene deviznog kursa čime je postignut stalan odnosno realan rast kreditiranja privrede, krediti privredi dodatno su ubrzali međugodišnji rast tokom prvog tromesečja 2026. godine, i to na 12,0% u martu nakon što je taj isti rast dostigao 11,3% u decembru 2025. godine. Formalno gledano, stanje kredita u privredi je u prvom tromesečju 2026. godine iznosilo 1.910,2 mlrd dinara odnosno 47,7% ukupnih kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, te je rast kredita u privredi doprineo povećanju njihovog učešća u BPD-u, pa je učešće kredita u privredi predstavljalo 18,2% u martu, za razliku od prethodnih 18,1% sa kraja 2025. godine.

Imajući u vidu rast zaduženja privrednih društava koji se ogleda u povećanju kredita za likvidnost i obrtna sredstva u iznosu od 24,6 mlrd dinara, krediti privredi su u prvom tromesečju 2026. godine povećani za 27,0 mlrd dinara. Nasuprot navedenom rastu zaduženja privrednih društava, smanjene su obaveze propisane investicionim kreditima, kao i kreditima za uvoz i izvoz. 

Posmatrajući rast zaduženja privrednih društava sa aspekta delatnosti preduzeća, tokom prvog tromesečja su se u najvećoj meri zadužila preduzeća iz oblasti saobraćaja, građevinarstva i trgovine, dok je u suprotnosti navedenom, pad zaduženja evidentiran jedino kod preduzeća čija je primarna delatnost poljoprivreda, zajedno sa preduzećima prerađivačke industrije. Uvođenjem kriterijuma veličine preduzeća u postojeću kategorizaciju, primećuje se ubrzan međugodišnji rast kredita odobrenih mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima koji u prvom tromesečju 2026. godine  iznosi 11,6% dok je učešće navedenih preduzeća u ukupnim kreditima privredi ostalo nepromenjeno u poređenju sa stanjem procenjenim krajem 2025. godine, te se isto zadržalo na 60,6%.

Ukupna vrednost novoodobrenih kredita privredi u prvom tromesečju 2026. godine bila je niža za 1,1% u poređenju sa istim periodom 2025. godine, te je iznosila 289,1 mlrd dinara. Krediti za likvidnost i obrtna sredstva ostali su najzastupljeniji krediti preduzeća, dok se 21% novih kredita odnosilo na investicione kredite, a 74% tih kredita koristila su mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća.

Uprkos rastu dinarskih i devizno indeksiranih kredita privredi u prvom tromesečju 2026. godine, usled smanjenja drugih dinarskih plasmana među kojima su se pretežno našli avansi i factoring, stepen dinarizacije plasmana privredi je u martu iznosio 22,8% što predstavlja smanjenje od 0,1 procentni poen u odnosu na kraj 2025. godine. U prvom tromesečju 2026. godine se čak 81% deviznih i devizno indeksiranih kredita odnosilo na EUROBOR, gde su prednost odneli krediti vezani za tromesečni EUROBOR. Kada govorimo o dinarskim kreditima privredi, od ukupnih 22% kredita za BELIBOR su bili vezani pretežno tromesečni i jednomesečni krediti.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima privredi ostalo je nepromenjeno u odnosu na decembar 2025. godine te se zadržalo na 1,4%. Ukoliko se u fokus kredita privredi stave samo krediti privrednih društava, učešće problematičnih kredita iznosilo je 1,6%, te je kao takvo ostalo nepromenjeno u odnosu na kraj 2025. godine. Navedene niske vrednosti učešća problematičnih kredita u kreditima privrede predstavljaju pravovremenost adekvatnih mera ekonomske podrške pružene tokom pandemije ali i nakon nje. Shodno navedenim merama ekonomske podrške, i po njihovom prestanku održan je kvalitet aktive banaka zbog čega i rast troškova otplate postojećih kredita privrede tokom ciklusa zaoštravanja monetarnih uslova nije za posledicu imao veći rast problematičnih kredita.

Cena zaduživanja privrede zadržala je postavljen standard povoljnosti i u prvom tromesečju 2026. godine što predstavlja direktan produkt prethodnog ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke.

Uzimajući u obzir visinu svakog pojedinačnog kredita odnosno depozita, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi povećana je na 6,8% pod uticajem rasta kamatnih stopa na investicione kredite. Suprotno navedenom, kamatne stope na kredite za likvidnost i obrtna sredstva su zajedno sa kamatnim stopama ostalih nekategorisanih kredita ostale nepromenjene u odnosu na procenat sa kraja 2025. godine. Prosečna kamatna stopa se u prvom tromesečju 2026. godine kretala od 6,4% za velika preduzeća, preko 6,5% za srednja, odnosno 6,7% za mala preduzeća i 8,5% za mikropreduzeća.

Povećanje prosečne ponderisane kamatne stope primećeno je i kod kamatne stope na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksiranim kreditima, pomenuto povećanje izrazilo se u 4,9% u periodu prvog tromesečja. Kategorisana u skladu sa veličinom preduzeća, kamatna stopa iznosila je 4,6% za velika preduzeća, 4,8% za srednja, 5,1% za mala odnosno 6,2% za mikropreduzeća.

Rezultati aprilske ankete Narodne banke Srbije pokazuju da su banke u vršenju svojih kreditnih aktivnosti pooštrile standard postavljene za dugoročne kredite privredi, dok su standardi kratkoročnih kredita ostali nepromenjeni. Na pooštravanje standarda dugoročnih kredita uticali su:

• viši troškovi izvora za kredite;
• nepovoljnije ocene opšte ekonomske situacije;
• delovanje konkurencije u suprotnom smeru.

Banke su ocenile da je usled manjih potreba za finansiranjem investicija u prvom tromesečju 2026. godine došlo do pada tražnje privrede za dinarskim kreditima i kratkoročnim devizno indeksiranim kreditima, dok je tražnja za dugoročnim devizno indeksiranim kreditima povećana.

Krediti stanovništvu

Međugodišni rast kredita stanovništvu koji je, po isključenju efekta promene deviznog kursa, dostigao 20,9% u poređenju sa dostignutih 19,5% iz decembra 2025. godine, doprineo je učešću kredita stanovništvu u BDP-u tako da je isto u prvom tromesečju 2026. godine iznosilo 19,1%. Nominalno posmatrano, stanje kredita stanovništvu u martu iznosilo je 2.006,9 mlrd dinara, što čini 49,8% ukupnih kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora.

Usled rasta gotovinskih i stambenih kredita, krediti stanovništvu su u periodu prvog tromesečja povećani za 72,3 mlrd dinara. U istom periodu povećano je i zaduživanje građana po tekućim računima i potrošačkim kreditima dok je pad primećen jedino pri zaduženjima po kreditnim karticama. Istaknutom rastu stambenih kredita posebno je doprinelo odobravanje kredita iz programa za mlade čime je zastupljenost stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu iznosila 38,1%. Visoka realizacija gotovinskih kredita je kao posledica ublaženih kreditnih standarda uticala na to da učešće ove vrste kredita u ukupnim kreditima stanovništva iznosi 47,7% u martu.

Kreditiranje građana je i u prvom tromesečju 2026. godine podržano brojnim olakšicama za korisnike kredita od kojih su najvažnije:

1. Ograničenje kamatnih stopa tokom 2026. godine kod stambenih kredita s promenljivom kamatnom stopom kada je veća od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o stambenom kreditu;
2. Ograničenje kamatnih stopa na gotovinske i potrošačke kredite novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga;
3. Ponuda kredita s nižim kamatnim stopama za građane sa nižim primanjima;
4. Trajno odobravanje kredita za kupovinu prve stambene nepokretnosti u visini do 90% procenjene vrednosti nepokretnosti kojom je kredit obezbeđen;
5. Sprovođenje državnog programa stambenih kredita za mlade;
6. Odobravanje potrošačkih kredita u dinarima ako je kredit male vrednosti (do 150.000,00 RSD).

Rast obima novoodobrenih kredita stanovništvu je, zahvaljujući povećanom iznosu odobrenih gotovinskih i stambenih kredita, u prvom tromesečju iznosio čak 285,3 mlrd dinara i time bio za 31,9% viši u odnosu na isti period 2025. godine, Novoodobreni gotovinski krediti predstavljali su čak 69% novih kredita stanovništvu, dok su novoodobreni stambeni krediti zauzeli udeo od 19% navedenih kredita.

Dinarski krediti predstavljali su dve trećine prirasta kredita stanovništvu u prvom tromesečju, čineći direktan uticaj na dinarizaciju plasmana stanovništvu i njen rast na 56,5% u martu. Suprotno dinarskim kreditima, učešće plasmana u evrima smanjeno je na 43,5%. Stambene kredite odlikovala je tendencija rasta učešća kredita po fiksnim kamatnim stopama čiji je podstrekač bila primena ograničenja kamatnih stop na osnovu čega je učešće kredita po fiksnoj kamatnoj stopi povećano na 46%. Strukturu dinarskih kredita stanovništvu odlikovala je činjenica da je 95% kredita odobreno po fiksnoj kamatnoj stopi, dok su među kreditima odobrenim po varijabilnim kamatnim stopama najzastupljeniji bili oni vezani za tromesečni BELIBOR.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u prvom tromesečju 2026. godine ostalo je nepromenjeno u odnosu na najnižu vrednost iz decembra 2025. godine.

Ceni zaduživanja stanovništva dodatno je doprinelo ublažavanje monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke tako da su se povoljni uslovi zaduživanja zadržali i tokom prvog tromesečja 2026. godine. Primena ograničenja kamatnih stopa na kredite fizičkim licima nastavljena je u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga čime su sistemski uređene maksimalne kamatne stope na zaduživanja fizičkih lica. Zakonska ograničenja direktno su se odrazila na pojeftinjenje najskupljih vidova zaduženja, tako da je dug po kreditnim karticama sa 22,3% u decembru 2024. godine iznosio u martu 2026. godine 14,7%, dok je prekoračenje po tekućem računu iznosilo 17,1% u prvom tromesečju 2026. godine za razliku od 27,9% iz decembra 2025. godine.

Prosečna ponderisana kamatna stop na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u prvom tromesečju nije promenjena u odnosu na prethodno tromesečje, dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene indeksirane kredite stanovništvu neznatno povećana u odnosu na poslednje tromesečje 2025. godine.

Rezultati aprilske ankete Narodne banke Srbije nedvosmisleno pokazuju da su banke u prvom tromesečju nastavile da ublažavaju standarde propisane za kredite stanovništvu, dok je stanovništvo povećalo tražnju za kreditima u istom periodu. Stanovništvo je najveću tražnju istaklo za dinarskim gotovinskim kreditima, kreditima za refinansiranje, potrošačkim kreditima i devizno indeksiranim stambenim kreditima.