Igor Joksović • feb 05, 2021
„Šortovanje“ akcija: duel amatera i „hedž“ fondova na Wall Street-u
Prethodnih nedelja svedoci smo da se na najpoznatijem tržištu hartija od vrednosti – Wall Street-u dešava jedan interesantan događaj, čiji su glavni protagonisti, sa jedne strane, amateri u trgovanju na berzama, a sa druge strane „hedž“ fondovi i njihovi vlasnici. Okidač za ovaj okršaj bilo je „šortovanje“ (engl. short-selling) akcija kompanije GameStop Corp. koja se bavi prodajom video igara, elektronike i drugih vrsta IT opreme.
Ukratko, „šortovanje“ (engl. short-selling) predstavlja pozajmljivanje akcija na oročeni period i njihova prodaja na otvorenom tržištu u nadi da će im vrednost u budućnosti pasti, kako bi se ostvario profit naknadnom kupovinom akcija po nižoj ceni. Ova vrsta trgovanja akcijama funkcioniše po sledećem modelu: investitor (najčešće su to „hedž“ fondovi) pozajmljuje akcije od akcionara kompanije na oročeni vremenski period. U trenutku pozajmljivanja vrednost akcije je npr. 100 dolara. Investitor potom tu istu akciju prodaje za 100 dolara. Nakon određenog vremena vrednost akcija kompanije počinje da opada, tako da u jednom momentu vredi samo 20 dolara. U međuvremenu, investitoru koji je pozajmio akcije dospeva rok za vraćanje akcija akcionaru od koga je iste pozajmio. Kao što je prethodno objašnjeno, akcionar je pozajmljene akcije prodao, pa stoga mora da kupi akcije od drugih akcionara kako bi ih vratio prvobitnom akcionaru. S obzirom da je vrednost akcija pala, investitor otkupljuje akcije ali sada po ceni od 20 dolara, pa je shodno tome u plusu 80 dolara jer je prodao pozajmljenu akciju za 100 dolara ali je istu potom kupio za 20 dolara da bi je vratio akcionaru od koga je pozajmio.
Pored ovoga, potrebno je još ukazati na to da se „šortovanje“ radi kada investitori imaju insajderske informacije iz kompanije da će vrednost akcija početi da opada zbog određenih problema u poslovanju. Takođe, neretko se dešava da čak i sami investitori kreiraju takvu atmosferu preduzimajući aktivnosti koje utiču da vrednost akcija određene kompanije počinje da opada (npr. širenje negativnih glasina o budućnosti kompanije). Odličan primer funkcionisanja „šortovanja“ i veštačkog izazivanja obaranja vrednosti akcija kompanije opisan je u seriji „Billions“, u kojoj se glavni lik Bobby Axelrod vlasnik „hedž“ fonda upravo bavi „šortovanjem“.
Kada je reč o događaju sa kompanijom GameStop Corp. akcije su skočile preko 1000% od početka 2021. godine i to zahvaljujući individualnim investitorima-amaterima (govori se o brojci oko pet miliona investitora) koji su okupljeni na forumu WallStreetBets, smeštenom na sajtu Reddit, počeli da kupuju akcije iz bunta protiv menadžera hedž fondova koji su se kladili da će im vrednost pasti. Rapidan rast akcija doveo je do toga da su pojedini „hedž“ fondovi na gubitku preko pet milijardi dolara, s obzirom da sad fondovi moraju da kupuju akcije po mnogo većim cenama nego što su ih prodali kako bi akcije vratili akcionarima od kojih su pozajmili.
Trenutna situacija podstakla je mnoge širom SAD-a da se osvete do sada nedodirljivim bogatašima sa Wall Street-a, i to koordinacijom skoro pet miliona korisnika WallStreetBetsa, koristeći aplikaciju poput Robinhuda koja svakome omogućava da trguje uz malu ili nultu proviziju.
Postavlja se pitanje da li će SEC – Komisija za hartije od vrednosti SAD-a intervenisati preduzimanjem mera kako bi se promene na bezanskom tržištu izbalansirale ili će ostati nemi posmatrač i prepustiti da zakon tržišta sam funkcioniše, što bi po mišljenju stručnjaka moglo da ima nepredvidive posledice.