Da li je došao kraj „poreskom raju“?

Jedan od najpoznatijih državnika i tvoraca američke nezavisnosti, Bendžamin Frenklin, izjavio je da na svetu ništa nije sigurno, osim dve stvari – smrt i porezi. Skoro tri veka kasnije, ova izjava se često citira u kontekstu kada se otvori pitanje plaćanja poreza.

U poslednje vreme aktuelizovala se tema plaćanja poreza na dobit pravnih lica na svetskom nivou. Pokretač svega su bile SAD, odnosno njen novi predsednik Džozef Bajden, koji je po dolasku na mesto predsednika jedne od najjačih država na svetu u manirima tvorca američke nezavisnosti – Bendžamina Frenklina, nametnuo temu načina i visine stope oporezivanja kompanija imajući u vidu činjenicu da mnoge velike kompanije koje faktički posluju i ostvaruju prihode u SAD-u, dobit prebacuju na države tzv. „poreskog raja“ jer su u tim državama formalno registrovane i nalaze im se sedišta. Razlog zbog čega se kompanije osnivaju upravo u državama „poreskog raja“ je odavno već poznat, a tiče se ostvarivanja minimizacije poreskog opterećenja pri poslovanju i ostvarivanju prihoda. Naime, investitor će se rado pozicionirati u nekoj od država „poreskog raja“, u kojima ne postoji porez na dobit pravnih lica ili je poreska stopa na dobit mala, u odnosu na države poput SAD, Nemačke, Velike Britanije i drugih gde se poreske stope za oporezivanja dobiti kreću i do 40%.

S obzirom da SAD, ali i druge države u kojima posluju internacionalne kompanije gube milijarde dolara, odnosno nisu u mogućnosti naplate porez na dobit zbog postojanja „poreskih rajeva“, predsednik Bajden i Ministar finansija SAD krenuli su sa snažnom inicijativom da se na nivou svih država na svetu propiše jedinstvena minimalna poreska stopa za oporezivanje dobiti kompanija. Ovu inicijativu su podržale najrazvijenije države sveta, što je dovelo na kraju i do dogovora ministara finansija na samitu G7 grupe najrazvijenijih zemalja koji je održan u Londonu. Načelno je postignut sporazum da vodeće države sveta uvedu minimalnu poresku stopu od 15% i da se oporezivanje vrši u državi gde je ostvaren prihod ili promet, a ne u državi gde je sedište kompanije. Očekuje se da glavna tema na samitu G20 najrazvijenijih zemalja sveta bude prihvatanje dogovora koji je postignut na samitu G7, čime bi se otvorila vrata propisivanja poreske stope na svetskom nivou i mogućnosti oporezivanja dobiti kompanije u državi gde ostvaruje prihode. To bi u praksi značilo da ako npr. kompanija Google, sa sedištem u Irskoj, koja je poznata kao „poreska oaza“, ostvari prihode u SAD-u, taj prihod biće mu oporezovan u SAD-u a ne u Irskoj, kao što je do sada bio slučaj i po poreskoj stopi koja će iznositi najmanje 15%.

Ipak, sa druge strane, određene države, koje su čak i članice Evropske unije ne podržavaju ovu inicijativu i oštro se protive predlogu. Ostaje da vidimo kako će proći samit G20 i da li će potom sve države na svetu biti voljne da prihvate predlog, što bi svakako bilo u interesu mnogih država da prihode koje strana kompanija ostvari u njihovoj državi bude i oporezovana u tu. Iako se radi o dobro zamišljenoj ideji, ako se krene u realizaciju biće reč o ozbiljnoj poreskoj reformi na svetskom nivou za šta će biti potrebno angažovanje ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa.