Devizna poslovanja – registracija ili izveštavanje…

Devizna poslovanja – registracija ili izveštavanje NBS?

Svedoci smo da se mnoge kompanije, preduzetnici i druga pravna lica rezidenti tokom svog poslovanja susreću sa poteškoćama u momentu kada žele da prošire svoj domen delovanja i van granica naše zemlje. Problemi koji tom prilikom nastaju proizilaze iz neprecizno definisanih zakonskih obaveza, kao i subjektivnih kriterijuma Narodne Banke Srbije, a što rezidente stavlja u neizvestan položaj i zadaje im glavobolju. Ova situacija naročito je prisutna u domenu izveštavanja NBS o deviznim poslovanjima rezidenata.

Zakon o deviznom  poslovanju Republike Srbije članom 24. propisuje da Narodna banka Srbije (NBS) određuje način, rokove i obrasce za izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom. Ova obaveza pristuna je i u članu 37. pomenutog zakona kada je u pitanju platni promet, a gde su uključene i direktne investiciije. Član 37. propisuje da na osnovu ovih izveštaja NBS izrađuje projekciju platnog bilansa Republike Srbije kao analitičku podlogu za utvrđivanje ciljeva i zadataka monetarne politike i prati ostvarivanje te projekcije. Dakle, prema zakonu izveštaji služe za potrebe statistike.

 Međutim, opšteprihvaćena formulacija koja se koristi kako među kompanijama, tako i među bankama jeste „registracija.“

Upotreba termina „registracija“ ima uporište u činjenici da NBS može arbitrerno da odluči da li je predmetni ugovor u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, odnosno Odlukama NBS. Kao posledica javlja se nemogućnost dobijanja evidencijskog broja – registracije, koja ujedno predstavlja osnov za ostvarivanje predmetnog ugovora. Dakle, praksa NBS dovela je do situacija u kojima ista može, na osnovu svojih subjekivnih kriterijuma, donositi ocenu o dozvoljenosti jednog pravnog posla, a za šta zakonom nije ovlašćena. Praksa je pokazala da, ukoliko utvrdi da pravni posao nije u skladu sa propisima i politikom NBS, ista neće odbiti evidentiranje takvog posla. Umesto toga, jednostavno neće izdati evidencijski broj, samim tim pravni posao neće biti evidentiran, što znači da će ostati na „čekanju.“

Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom detaljnije su uređeni način izveštavanja o kreditnim poslovima sa inostranstvom koje rezidenti obavljaju u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, zatim rokovi i obrasci, kao i dokumentacija koju rezidenti podnose NBS u postupku izveštavanja.

Član 2. Zakona o deviznom poslovanju kreditne poslove sa inostranstvom definiše kao kredite koje odobrava domaća ili strana banka,  i kao zajmove između rezidenata i nerezidenata, a o kojima rezidenti izveštavaju NBS.

Pre svega, ovde spadaju komercijalni krediti i zajmovi u devizama i dinarima povezani sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga (odloženo plaćanje i plaćanje unapred robe i usluga do godinu dana sa kamatom, odnosno preko godinu dana; finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku – kupcu tako što po nalogu kupca obavezu izmiruje neposredno prodavcu). Za komercijalne kredite i zajmove predviđena su dva kriterijuma na osnovu kojih se određuje postojanje obaveze izveštavanja:

  • poslovi čija pojedinačna vrednost prelazi iznos od 100.000,00 RSD, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti;
  • poslovi čija pojedinačna vrednost ne prelazi iznos od 100.000,00 RSD, ako ukupna vrednost ovih poslova rezidenta u izveštajnom periodu prelazi 1.500.000,00 RSD, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti;

Zatim, možemo govoriti o finansijskim kreditima i zajmovima u devizama koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku tako što sredstva stavlja na raspolaganje uplatom na račun dužnika. Ovde spadaju još i svi oblici finansiranja koje odobravaju domaće banke, strane banke i druge finansijske institucije, kao i finansiranje trgovine robom ili pružanja usluga u kojoj rezident nije ugovorna strana u poslu, a koje odobrava domaća banka.

U kreditne poslove sa inostranstvom možemo još nabrojati i subordinirane kredite i zajmove, kratkoročne oročene bankarske depozite u devizama sa rokom otplate do godinu dana i kratkoročne bankarske kreditne linije u devizama sa rokom otplate do godinu između domaće i strane banke, kao i bankarske garancije, avale i druge oblike jemstva koje domaća banka daje u korist nerezidenta, odnosno koje rezident – pravno lice i preduzetnik daje u korist nerezidenta.

U zavisnosti od vrste deviznih poslova propisani su različiti rokovi izveštavanja NBS. Tako je za neke propisan rok od 10 dana od dana zaključenja/izmena/raskida ugovora o kreditnom poslu,  odnosno od dana izvoza ili avansnog plaćanja uvoza robe i usluga, dok je za druge predviđeno tromesečno izveštavanje i to do 10. januara, 10. aprila, 10. jula i 10. oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini. Izveštaje je potrebno dostaviti u papirnom i elektronskom obliku, a za neke je predviđen i eksel format.

I delatnost subjekta može igrati ulogu u izveštavanju, pa tako NBS može po principu slučajnog uzorka dostaviti zahtev za popunjavanje i dostavljanje izveštaja raznih statistika, što predstavlja još jednu obavezu koju subjekt mora ispuniti.

Zanemarivanje obaveze izveštavanja NBS uopšte nije bezazlena stvar, čak i mala omaška u popunjavanju obrasca može dovesti do ozbiljnih posledica, između ostalog i do blokade poslovanja. Iako to nije čest slučaj, samo saznanje da se blokada poslovanja može javiti kao posledica propuštanja u izveštavanju zahteva dodatnu pažnju i oprez.

Jedna od mera, propisana Zakonom o deviznom poslovanju i Odlukom o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenta i nerezidenta jeste postupak kontrole. NBS kontrolu vrši posredno (prikupljanjem, praćenjem, proveravanjem i analizom izveštaja i druge dokumentacije) i neposredno (u prostorijama subjekta kontrole, odnosno lica koja su sa subjektom kontrole povezana imovinskim, upravljačkim ili poslovnim odnosima – uvidom u poslovne knjige, ugovore i drugu dokumentaciju koja se odnosi na devizno poslovanje subjekta kontrole, odnosno poslovanje tog lica). U vršenju kontrole NBS sarađuje sa Poreskom upravom, carinskim organom, odnosno drugim nadležnim organima.

Pored postupka kontrole, Zakon propisuje i novčane kazne za propuštanje obaveze izveštavanja koja se smatra prekršajem. Novčane kazne kreću se u rasponu od 5.000,00 RSD do 2.000.000,00 RSD (u zavisnosti od svojstva subjekta koji je počinio prekršaj).

Jedna od rigoroznijih mera, približna konfiskaciji, propisana je članom 64. Zakona o deviznom poslovanju, a to je zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni ili su nastali izvršenjem prekšaja.

Pozitivnim propisima date su široke mogućnosti za spoljnotrgovinsko poslovanje rezidenata. Međutim, problem registracije, odnosno izveštavanja Narodne banke Srbije o kreditnim poslovima sa inostranstvom, u praksi predstavlja veliku kočnicu.  Zbog pogrešnog tumačenja već pomenutog člana 24. Zakona o deviznom poslovanju, NBS na sebe preuzima ovlašćenja koja u samom Zakonu nemaju uporište, te mnogi pravni poslovi ostaju neostvareni. Nepoštovanje zakona i uspostavljanje praksi koje su bazirane isključivo na subjektivnim kriterijumima NBS neminovno doprinose pravnoj nesigurnosti u razvoju poslovanja rezidenata.

Kako je Zakonom o deviznom poslovanju predviđena jedino obaveza izveštavanja o kreditnim poslovima  sa inostranstvom, ne i registracija istih, sve što je potrebno za rešenje navedenog problema jeste doslovna primena zakonskih propisa od strane NBS, na način kako oni glase. Dakle, posao ugovornih strana jeste dostavljanje izveštaja, a posao NBS evidencija istih.

Alternativa doslovnoj primeni već postojećih zakonskih odredbi bila bi donošenje novih zakonskih propisa koji bi osigurali pravne lekove za sve rezidente koji se nađu u opisanoj situaciji.

Navedene solucije dovele bi do stvaranja nove prakse NBS koja bi razrešila dilemu izveštavanja i otvorila nova vrata poslovanju rezidenata u pravcu efikasnije saradnje sa inostranstvom.