jun 17, 2022

|

Od: Nikolina Dubroja,

|

Kategorije: Privredno pravo, Novosti, Vesti

Rodna ravnopravnost članova društva

Rodna ravnopravnost članova društva

Počev od 1. juna 2022. godine u primeni su nove odredbe Zakona o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021 – u daljem tekstu: Zakon), čije donošenje je nastalo kao rezultat poslednjih izmenama i dopunama ovog Zakona.

Pored mnogobrojnih novina koje su stupile na snagu, čini se da je veliku pažnju privukla i dopuna Člana 9a Zakona, koji se odnosi na podatke o licima za koje postoji obaveza registracije shodno Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011, 83/2014, 31/2019 i 105/2021). Pored podataka koji su se do sada obavezno navodili i registrovali, a koji se onose na članove društva koji su fizička lica (za domaće državljanje to su lično ime i JMBG, dok su za strance to lično ime, broj pasoša i država izdavanja, odnosno evidencijski broj ili broj lične karte i zemlja izdavanja), navedena obaveza sada postoji i u pogledu podatka o polu napred navedenih lica. Kao direktna posledica ove dopune javlja se obaveza navođenja ovog podatka u osnivačkim aktima privrednih društava, takođe isti i sam postaje predmet registracije u skladu sa Zakonom, na isti način kao što je to do sada bila praksa sa podacima za koje je ova obaveza važila i pre stupanja na snagu poslednjih izmena i dopuna ovog Zakona.

Ovakav potez Zakonodavca pravda se usklađivanjem sa postojećim normama Zakona o rodnoj ravnopranosti (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2021), kako bi se na taj način omogućilo sprovođenja politike jednakih mogućnosti, te ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti na teritoriji naše zemlje.

Budući da podaci o polu članova društva sada postaju javno dostupni, navedena izmena može se posmatrati i iz ugla prava na zaštitu podataka o ličnosti. Naime, shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2018), ovi podaci imaju se tretirati na isti način kao i podaci koji su do sada bili predmet obrade od strane rukovaoca podataka o ličnosti. Pored Agencije za privredne registre, rukovaocem podataka u smislu napred pomenutog Zakona smatra se i privredno društvo čiji je član lice na koje se navedeni podaci odnose. Kada je reč o osnovu za vršenje postupka obrade, napominjemo da za isti nije potreban pristanak lica na koje se podaci odnose, imajući u vidu da je osnov za vršenje ovog postupka sadržan u postojećim zakonskim normama.

Čini se da je u našem zakonodavstvu polako otpočeo postupak usklađivanja važećih propisa sa propisima kojima se uređuje sfera rodne ravnopravnosti, kako bi se na taj način omogućilo da ista bude princip na kome se zasnivaju javne politike u svim životnim oblastima, počev od političkog i ekonomskog, preko društvenog i kulturnog života. Ostaje da vidimo kakve će posledice doneti ovakva zakonodavna politika, te da li će se institut rodne ravnopravnosti u celosti implementirati u naš pravni sistem, i što je važnije, da li će sa istim uspehom zaživeti u praksi.