Kontrolni član privrednog društva u postupku prinudne…

Pojam kontrolnog člana

Pojam kontrolnog člana privrednog društva je definisan Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021), i to u delu u kojem se određuju povezana lica, odnosno članom 62.

U pogledu određivanja kontrolnog člana društva, od značaja je definisanje pojma većinskog učešća u kapitalu obzirom da se za odgovornost kontrolnog člana vezuje upravo ova odrednica. Navedeni zakon pravi jasnu distinkciju u pojmu većinskog i značajnog učešća u kapitalu.

Dakle, konstitutivni element na osnovu koga se određuje da li je neko lice kontrolni član privrednog društva jeste većinsko učešće navedenog lica u kapitalu. Većinsko učešće u kapitalu privrednog društva postoji kada jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno, poseduje više od 50% prava glasa u društvu, odnosno, određeno lice je kontrolni član društva uvek kada to lice samostalno ili sa povezanim licima poseduje većinsko učešće u osnovnom kapitalu društva.

Navedene odredbe Zakona o privrednim društvima su pre svega značajne za Akcionarska društva i Društva sa ograničenom odgovornošću.

Odgovornost kontrolnog člana

Pored opštih odredbi zakona kojima je, u zavisnosti od forme privrednog društva, definisana odgovornost njegovih članova, posebno je regulisana odgovornost članova nakon prestanka privrednog društva, odnosno nakon prinudne likvidacije istog.

Član 548. Zakona o privrednim društvima određuje da imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu dok se u slučaju ortačkog društva koje nema kapital imovina raspodeljuje na jednake delove. U pogledu kontrolnog člana Zakon (ZPD) pravi izuzetak i određuje neograničenu i solidarnu odgovornost člana za obaveze privrednog društva i nakon brisanja društva iz registra. Zastarelost potraživanja na osnovu navedenih obaveza nastupa u roku od 3 godine od dana brisanja društva iz odgovarajućeg registra.

Izršni postupak, prenos i prelaz potraživanja na kontrolnog člana

Pre svega, potrebno je da se osvrnemo na izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 106/2015, 106/2016 – autentično tumačenje, 113/2017 – autentično tumačenje i 54/2019) koje su stupile na snagu 01. januara 2020. godine. Naime, po prvi put je u članu 48. ZIO jasno definisana razlika u prenosu i prelazu potraživanja/obaveza. Dakle, prenos potraživanja bi odgovarao nekom pravnom poslu, cesiji, ugovoru, na osnovu koga je potraživanje “preneto“ sa jednog lica na drugo. Sa druge strane prelaz potraživanja se dešava po sili zakona, ex officio, što bi, na primer, odgovaralo nasleđivanju, statusnoj promeni i sl. Dakle u pogledu kontrolnog člana radi se o prelazu obaveza na istog.

Izvršni postupak

Što se tiče vođenja izvršnog postupka prema kontrolnom članu privrednog društva možemo razlikovati dve situacije. Postoji mogućnost pokretanja izvršnog postupka prema članu kontrolnog društva koje je brisano iz registra ili podnošenje predloga za nastavak već pokrenutog izvršnog postupka koji se nalazio u prekidu, koji je inicijalno pokrenut protiv samog privrednog društva koje je docnije brisano.

U daljem tekstu se nećemo osvrtati na formalne elemente Predloga za izvršenje prema kontronom članu društva/ Predloga za nastavak postupka, poput forme, identifikacionih podatka, potrebnih priloga itd. imajući u vidu da su navedeni elementi identični kao u standardnom Predlogu za izvršenje osim navoda (i priloga) kojim se nadležnom sudu/ izvršitelju dokazuje razlog zbog koga određeno lice iz predloga nije označeno kao dužnik u izvršnoj/ verodostojnoj ispravi, sve u skladu sa članom 48. ZIO.

Raniji problemi u sudskoj i praksi javnih izvršitelja

Ranija neujednačena sudska praksa u kombinaciji sa neujednačenom praksom javnih izvršitelja dovela je do stvaranja pravne nesigurnosti u pogledu vođenja izvršnog postupka prema kontrolnom članu društva. Od toga da je sud odbijao izvode iz APR-a odnosno izvode CRHOV kao dokaze o prelazu obaveza na kontrolnog člana do procesnih propusta pojedinih izvršitelja koji su obustavljali postupke u kojima je u nekom trenutku dužnik privredno društvo brisan, bez osvrta na odredbe Zakona o privrednim društvima a u vezi sa članom 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Među pojedinim izvršiteljima važilo je tumačenje da nakon brisanja društva ne postoji pravni subjektivitet izvršnog dužnika te da u tom smislu poveriocu ostaje samo mogućnost pokretanja parničnog postupka protiv lica na koje je imovina privrednog društva prešla. Neki izvršitelji bi čak obustavljali izvršni postupak samim pokretanjem postupka za brisanje privrednog društva iz registra APR-a u trenutku dok privredno društvo još u vek formalno nije obrisano što je bilo apsolutno protivpravno. Javni izvršitelji su primenjivali procesnu „gimnastiku“ i „kreativan pristup“ neujednačenoj praksi pa bi pojedini određivali prekid postupka dok je brisanje društva bilo u toku kako bi naknadno doneli Rešenje o nastavku postupka gde bi u istom tom Rešenju posle navoda o nastavku, u sledećem pasusu, obustavljali izvršni postupak.

Konačno, Zaključkom usvojenim na sednici građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 16.03.2021. godine došlo je do ujednačavanja sudske prakse. Osim što je VKS prihvatio izvode iz APR i CRHOV kao isprave relevantne za vođenje i nastavak postupka prema kontrolnom članu, ujednačena je i praksa javnih izvršitelja te sada kada neko privredno društvo, dužnik, u toku postupka bude brisano, donosi se Zaključak o prekidu sve dok izvršni poverilac u roku od 3 godine ne priloži odgovarajuće dokaze uz predlog za nastavak postupka izvršenja.

Pored navedenih prepreka, kao sporno pitanje i dan danas se javlja, neujednačenost prakse u pogledu određivanja suda nadležnog za pravni lek na Rešenje o nastavku postupka prema kontrolnom članu privrednog društva. Naima, očekivano, vrlo često su poverilac i dužnik inicijalno pravna lica te je za donošenje Rešenja o izvršenju nadležan Privredni sud. Znamo da nakon brisanja privrednog društva i predloga izvršnog poverioca da se postupak nastavi prema kontrolnom članu javni izvršitelj donosi Rešenje kojim utvrđuje da na mesto brisanog društva stupa kontrolni član. Na navedeno Rešenje se može izjaviti pravni lek – prigovor. Postavlja se pitanje koji će sud biti nadležan za rešavanje po naznačenom prigovoru, da li Privredni sud ili sud po prebivailštu izvršnog dužnika, kontrolnog člana?

Iako nama ovo pitanje deluje jednostavno, iako znamo da je nadležnost ustanovljena i da će nadležan biti Privredni sud bez obzira na prebivalište kontrolnog člana, neke javnoizvršiteljske kancelarije imaju praksu da za sud koji odlučuje po pravnom leku označe sud prebivališta kontrolnog člana. Da situacija bude pravno nesigurnija, dešava se da kada javni izvršitelji po prigovoru proslede spise predmeta sudu po prebivalištu kontrolnog člana, umesto da se oglasi nenadležnim, navedeni sud često pozitivno ili negativno odluči po prigovoru i time unese sijaset dodatnih materijalnih i procesnih prepreka u postupak.

Izvršni postupak, dokazivanje prelaza potraživanja na kontrolnog člana

Imajući u vidu član 48 Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji dozvoljava mogućnost da se Izvršni postupak vodi protiv lica koje nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi kao dužnik, potrebno je javnom ili po zakonu overenom ispravom dokazati da je dugovanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo ili preneto na to lice. Ukoliko dokazivanje prelaza potraživanja na kontrolnog člana nije moguće navedenim dokazima, prelaz se može dokazati pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.

Uvidom u evidenciju APR-a mogu se pribaviti svi potrebni podaci o privrednom društvu u pogledu imena odnosno naziva osnivača kao i procenta njihovog udela u društvu. Navedeno se odnosi na Društvo sa ograničenom odgovornošću dok se podaci o procentu kapitala odnosno broju akcija Akcionorskog društva mogu pribaviti uvidom u evidenciju Centralnog Registra hartija od vrednosti.

Da zaključimo, izvodi iz evidencije APR-a kao i CRHOV-a predstavljaju odgovarajuće isprave kojima se dokazuje prelaz obaveza sa privrednog subjekta na kontrolnog člana i kao takve mogu se priložiti uz predlog za izvršenje odnosno predlog za nastavak izvršnog postupka prema kontrolnom članu.

Rešenje javnog izvršitelja o nastavku postupka prema kontrolnom članu

Kako je već navedeno u Predlogu za izvršenje prema kontrolnom članu osim navoda (i priloga) kojim se nadležnom sudu/ izvršitelju dokazuje da je obaveza prešla/preneta na određeno lice iz predloga koje nije označeno kao dužnik u izvršnoj/ verodostojnoj ispravi, ne postoji značajna razlika u poređenju sa situacijom kada se izvršni postupak inače pokreće. Nadležnost, forma, tok postupka, predmeti i sredstvo u potpunosti odgovaraju onima iz standardnog izvršnog postupka.

U pogledu nastavka postupka prema kontrolnom članu nakon brisanja izvršnog dužnika – privrednog društva iz registra APR-a postoje određene specifičnosti. Dakle, kada privredno društvo bude brisano, javni izvršitelj donosi zaključak o prekidu postupka. Neki javni izvršitelji donose „klasični“ zaključak o prekidu koji u sebi sadrži „šturo“ obrazloženje o razlogu iz koga je postupak prekinut.

Pravnoj sigurnosti bi značajnije doprinelo da osim što će javni izvršitelj obavestiti izvršnog poverioca o prekidu postupka, javni izvršitelj u obrazloženju i pouči poverioca da u roku od 3 godine može nastaviti izvršni postupak prema kontrolnom članu privrednog društva.

Mnogi poverioci nisu svesni ove mogućnosti te njihovi predmeti ostaju na policama, nakon čega posle proteka odgovarajućeg vremenskog perioda budu obustavljeni, arhivirani a poverilac osim što bude uskraćen za namirenje svog potraživanja, na posletku, snosi troškove izvršnog postupka.

Izvršni poverilac podnosi predlog za nastavak postupka prema kontrolnom članu javnom izvršitelju koji je vodio postupak sprovođenja izvršenja prema brisanom privrednom društvu.

U skladu sa članom 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u navedenom slučaju, javni izvršitelj donosi Rešenje o nastavku postupka na koje kontrolni član ima pravo da izjavi pravni lek u roku od 8 dana od dana prijema rešenja. Ovakva odluka zakonodavca je pravilna i doprinosi pravnoj sigurnosti. Bez obzira na načelo tačnosti javnih evidencija (registra) potrebno je ostaviti mogućnost kontrolnom članu da se izjasni na navode iz Rešenja o izvršenju. Takođe ostavljanjem roka za prigovor kontrolni član između ostalog dobija i jednu vrstu paricionog roka za dobrovoljno namirenje potraživanja pre preduzimanja radnje sprovođenja izvršenja, sve kako bi se izbeglo bespotrebno gomilanje troškova postupka.

Ranije smo govorili o sudu koji bi bio nadležan po prigovoru na Rešenje o nastavku postupka prema kontrolnom članu privrednog društva. Dakle to je onaj sud koji je doneo Rešenje o izvršenju bez obzira na mesto prebivališta kontrolnog člana.

Što se tiče predmeta i sredstva sprovođenja izvršenja, imajući u vidu da kontrolni član odgovara neograničeno, odnosno svom svojom imovinom, tako je i izbor poverioca identičan kao u standardnim postupcima izvršenja. Ukoliko sam izvršni poverilac ne bude odredio predmet i sredstvo izvršenja, navedeno će odrediti javni izvršitelj u skladu sa članom 67. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Zaključak

Određene forme privrednih subjekata, pre svega Akcionarsko i Društvo sa ograničenom odgovornošću, neretko predstavljaju bedem za zloupotrebu prava, priliv sredstava bez ikakvog osnova, zaduživanje bez pokrića, izbegavanje odgovornosti.

Mogućnost naplate potraživanja prema kontrolnom članu, nakon brisanja privrednog društva i to u izvršnom postupku, bez vođenja „maratonskih“ parnica, doprinosi rušenju mita o „nedodirljivosti“ pojedinih formi privrednih subjekata. Na kraju, možemo konstatovati da jedinstveni stav Vrhovnog kasacionog suda u pogledu isprava kojima se dokazuje prelaz potraživanja, digitalizacija javno dostupnih evidencija i jasnije definisan postupak prinudne naplate, predstavljaju korak u pravom smeru stvaranja pozitivne privredne klime što neminovno dovodi do jačanja pravne sigurnosti i unapređenja razvoja oblasti biznisa i finansija jedne pravne države.