jan 13, 2023

|

Od: Kristina Ivanić,

|

Kategorije: Bankarstvo i finansije, Novosti, Vesti

Problematični plasmani: rani znaci ukazuju na povećanje…

Problematični plasmani: rani znaci ukazuju na povećanje u 2023. godini

Bankarski sektor u Evropskoj uniji (EU) i širem regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope ostao je do danas uglavnom otporan na efekte pandemije kovida-19, ali sve prisutnija je bojazan da se pritisak sada pojačava, što bi moglo ukazivati na skoro povećanje problematičnih plasmana (NPL).

Prema očekivanjima, sadašnja kriza razlikovaće se od globalne finansijske krize pošto smo u stanju da predvidimo neke od izazova sa kojima će se banke suočavati u pogledu kvaliteta svoje aktive, što se može odraziti na NPL.

Nemoguće je sa sigurnošću utvrditi kako bi trenutne fluktuacije mogle da utiču na docnje i NPL, ali se očekuje povećanje pritiska na fizička i pravna lica korisnike kredita. Pored pritisaka identifikovanih u korporativnim portfolijima, očekuje se i porast kreditnog rizika u segmentu fizičkih lica, jer će na budući kvalitet tih kredita uticati verovatno povećanje troškova života.

Prema najnovijem Ekonomskom biltenu Evropske centralne banke (ECB), došlo je do daljeg rasta kamatnih stopa koje banke primenjuju kako za fizička tako i za pravna lica, pošto su ove finansijske institucije ograničile ponudu kredita i pooštrile standarde za zaduživanje usled bojazni da bi rizici mogli da porastu. Očekuje se da će sve strožiji uslovi za pristup izvorima finansiranja otežati položaj zaduženijih korisnika, ali ne očekujemo da će zajmoprimci dobiti državnu podršku u obimu u kome je to bio slučaj tokom pandemije.

Prema podacima Evropske bankarske agencije (EBA), učešće kredita druge kategorije (stage 2 loans) poraslo je na skoro 9,5% u II kvartalu 2022. Taj procenat je viši od prethodne najveće vrednosti iz IV kvartala 2020. i mogao bi predstavljati prvi znak upozorenja koji ukazuje na smanjenje kvaliteta aktive i rast kreditnog rizika. U poslednjih nekoliko meseci kamatne stope i kreditni spredovi dostigli su nivoe koji nisu zabeleženi već čitavu deceniju. Procene govore da će se troškovi finansiranja banaka na veliko uvećavati zbog vođenja strožije monetarne politike, što će dodatno proširiti kreditne spredove i spredove na državno zaduživanje i naglasiti rizike po izloženost banaka.

Iz tog razloga, ECB i Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvali su fiskalne organe da se uzdrže od uvođenja velikih, neciljanih mehanizama podrške kojima bi mogli da se ograniče anti-inflatorni efekti strožije monetarne politike. Pod uslovom da se postojeći trendovi nastave, čini se da je, stoga, verovatnoća nastanka NPL sada veća nego tokom pandemije.

Na sreću, uglavnom su urodili plodom napori uloženi tokom prethodnih godina u smanjivanje nivoa NPL banaka iz EU. Štaviše, prema najnovijim pokazateljima iz izveštaja EBA Risk Dashboard, nivo NPL u EU/Evropskom ekonomskom prostoru (EEP) pao je na 1,8% u II kvartalu 2022, što je njegov najniži nivo još od globalne finansijske krize.

Dakle, banke u ovu krizu ulaze u relativno stabilnom položaju. Očekujemo da će regulatorna tela EU nastaviti da vrše pritisak na banke da identifikuju znakove teškoća ili nemogućnosti plaćanja na strani korisnika kredita, da bez odlaganja reaguju na njih i da nivoe NPL zadrže pod kontrolom.

Da bi se adekvatno pripremile, banke mogu da:

  • – primenjuju kvalitetne okvire za upravljanje rizikom koji se odnose na kamatne stope i kreditne spredove;
  • – identifikuju i otklone nedostatke vezane za kredite za komercijalne nepokretnosti i procenu vrednosti sredstava obezbeđenja;
  • – utvrde u kojoj meri su adekvatni pokazatelji za rano upozoravanje u pogledu portfolija stambenih kredita odobrenih fizičkim licima; i
  • – otklone nedostatke u upravljanju portfolijima kredita odobrenih rizičnijim korisnicima.