Naknada štete i zastarelost potraživanja naknade štete

Pitanje naknade štete pre svega uređeno je Zakonom o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020), međutim s obzirom na obimnost materije ista je regulisana i drugim zakonima i podzakonskim aktima u zavisnosti od konkretnog slučaja.

Naknada materijalne štete

Naknada materijalne štete može se tražiti u roku od 3 godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu i štetnika (subjektivni rok). Pravo oštećenog da traži naknadu štete zastareva u svakom slučaju u roku od 5 godina od  nastanka štete (objektivni rok). Materijalna šteta može nastati u vidu obične štete ili izmakle dobiti. Tako će na primer ukoliko dođe do saobraćajne nezgode gde postoji materijalna šteta na vozilu ista biti kategorisana kao obična šteta. Međutim, ako to vozilo oštećenom licu služi za obavljanje neke delatnosti (taksi, dostavljanje hrane i sl.), postojaće i izgubljena dobit, s obzirom da oštećeno lice ne može da ostvaruje zaradu koju bi inače ostvarivalo da mu nije pričinjena šteta na vozilu. Mada je najčešći oblik naknade štete novčana nadoknada, u određenim slučajevima može doći i do naturalne restitucije koja podrazumeva popravku uništene stvari ili zamenu uništene stvari novom.

Naknada nematerijalne štete

Visina naknade nematerijalne štete složeno je pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju, pri čemu se cene mnogi kriterijumi za određivanje visine štete: uzrast, pol, obrazovanje, zanimanje, preostali staž do penzionisanja, uslovi živlјenja, sportovi i hobiji kojima se oštećeni više neće moći baviti, intenzitet psihičke poremećenosti itd.

Naknada nematerijalne štete za cilj ima satisfakciju oštećenog lica, odnosno pokušaj da se novčanom naknadom oštećenom kompenzuje za pretrpljeni bol, strah, umanjenu životnu aktivnost i slično. Naknada nematerijalne štete može se tražiti u roku od 3 godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu i štetnika, a u svakom slučaju u roku od 5 godina od  nastanka štete. Međutim, za razliku od materijalne štete ovde se saznanje za štetu ne vezuje za trenutak kada je šteta nastala, već za okolnosti koje se odnose na trajanje i prestanak fizičkih bolova ili straha, odnosno za završetak lečenja i saznanje da je došlo do trajnog oštećenja zdravlja i životne aktivnosti. Dakle, zastarelost teče odvojeno za svaki oblik nematerijalne štete. Tako će npr. trogodišnji rok za naknadu štete za pretrpljeni strah početi da teče ubrzo  nakon štetnog događaja, u momentu kada strah prestane. Međutim, zahtev za naknadu štete zbog umanjenja opšte životne aktivnosti ili zbog naruženosti počeće da teče znatno kasnije, kada lečenje bude završeno odnosno kada umanjenje životne aktivnosti ili naruženosti dobije konačan oblik.

Naknada nematerijalne štete može se tražiti zbog pretrplјenih fizičkih bolova, pretrplјenog straha, duševnih bolova zbog smrti bliskog lica, duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, duševnih bolovi zbog naruženosti i duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta.

Bitno je napomenuti i to da ukoliko se zdravstveno stanje oštećenog bitno pogorša to se ima smatrati novim vidom štete bez obzira što se javlja kao posledica ranije pretrpljene povrede, te rok za naknadu te štete počinje teći od dana saznanja za istu.

Novčana renta

Šteta se pored napred navedenog može dosuditi i plaćanjem novčane rente. Novčana rentapodrazumeva oblik naknade štete koji se isplaćuje u slučajevima smrti, invaliditeta, telesne povrede ili oštećenja zdravlja oštećenog lica. Ovde se radi o budućoj šteti, pa će se tako u slučaju smrti novčana renta isplaćivati posredno oštećenim licima koja su izgubila izdržavanje zbog smrti davaoca izdržavanja. U slučajevima kada dođe do invaliditeta, telesne povrede ili oštećenja zdravlja novčana renta će se isplaćivati neposredno oštećenom licu zbog izgubljene zarade, budućih troškova lečenja i tuđe nege i pomoći.

O iznosu novčane rente i vremenskom periodu za koji se ista plaća odlučuje sud, a dosuđeni iznosi se oštećenom licu za svaki mesec plaćaju unapred (osim ako sud ne odluči drugačije). Ovde je potrebno napomenuti da se iznos novčane rente može menjati ukoliko dođe do bitnog pogoršanja stanja oštećenog lica, što omogućava ponovno usklađivanje između težine štete i iznosa rente.

Ostali rokovi zastarelosti i odgovornost za štetu

Kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.

Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze.

Zahtev za naknadu štete oštećeni podnosi licu koje je odgovorno za štetu, a to je štetnik ili lice koje je u obavezi da nadoknadi štetu umesto njega. Tako će  roditelji odgovarati za štetu koje je prouzrokovalo njihovo maloletno dete, poslodavac će odgovarati za štetu koju zaposleni prouzrokuje trećem licu na radu ili u vezi sa radom, a staratelj odgovara za štetu koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuđivanje. Naknadu štete zbog ujeda psa lutalice dužna je da nadoknadi lokalna samouprava odnosno grad ili opština na čijoj teritoriji je došlo do štetnog događaja. Republika Srbija je odgovorna za štetu koju pretrpe treća lica, a koja nastane radom njenih službi u vršenju njihovih funkcija ili u vezi sa njima, kao i za štetu koja je posledica terorističkih akata.

Konačno, lice se može osloboditi odgovornosti za štetu ukoliko dokaže da ne postoji uzročna veza između štete i uzroka koji je do štete doveo, kao i kada dokaže da je šteta nastala kao posledica više sile, isključive odgovornosti oštećenog ili nekog trećeg lica.