I UVOD

Ubrzan tehnološki napredak u poslednjim decenijama doneo je sa sobom fundamentalne promene u načinu poslovanja. Digitalna transformacija je postala imperativ za opstanak i rast kompanija. Pored toga što uvodi inovativne tehnološke alate koji korenito menjaju način rada, bitan segment digitalne transformacije poslovanja je i da ona pokreće brojne pravne izazove koji zahtevaju pažnju poslovnih lidera i pravnih stručnjaka.

Kao što su industrijska revolucija i razvoj mašina promenili način na koji se proizvodi roba i pružaju usluge, tako i napredne digitalne tehnologije transformišu način na koji se obavljaju poslovi i procesi u današnjim kompanijama. Kroz istoriju, novi izumi su dovodili do povećanja produktivnosti, omogućavajući ljudima da proizvode više dobara i pružaju više usluga uz manje resursa. Slično tome, napredne digitalne tehnologije doprinose rastu produktivnosti kompanija kroz automatizaciju, analitiku podataka i optimizaciju procesa.

U današnjem digitalnom dobu, poslovna klima se neprestano menja pod uticajem tehnoloških inovacija i promena u potrošačkim navikama. Sa druge strane, usled uvođenja novih regulativa koje pravno uređuju ovu oblast, aktuelni su i novi pravni izazovi sa kojima se kompanije moraju suočiti.

Trenutno najzastupljenija napredna digitalna tehnologija koju kompanije koriste u svom poslovanju je svakako veštačka inteligencija. Za njom slede “Internet stvari” (Internet of Things – IoT), robotika, kriptovalute i blokčejn. Ove tehnologije transformišu način na koji kompanije posluju i pružaju vrednost.

U poslednjim godinama napredne digitalne tehnologije se razvijaju izuzetno velikom brzinom. Zakonodavci su stavljeni pred ozbiljan test da digitalnoj ekonomiji daju pravne okvire kojima će se detaljno regulisati primena digitalnih inovacija. Tendencija je da će se donositi sve veći broj zakona koji će regulisati ovu oblast (pritom osnovano je pretpostaviti da će izmene tih zakona biti dosta češća pojava usled svakodnevnih promena sa tehnološke strane), ali i da će ti zakoni biti sve više kompleksniji. Otuda, jedan od ključnih izazova savremenim kompanijama usled njihove digitalne transformacije biće usklađivanje (digitalnog) poslovanja sa novom regulativom i pravnim propisima koji regulišu tu oblast.

II POJEDINI PRAVNI ASPEKTI DIGITALNE TRANSFORMACIJE KOMPANIJA

Kao što je već pomenuto, sa proširenjem digitalnih poslovnih modela dolazi i složenija pravna regulativa. Pravilno razumevanje i usklađivanje sa ovim regulativama postaje ključni faktor za uspeh kompanija, ali istovremeno predstavlja i izazov zbog njihove kompleksnosti i promenljivosti.

Neke od pravnih tema koje imaju potencijala da budu naročito aktuelne i bitne usled uvođenja digitalnih inovacija u poslovanje kompanija su: korporativno upravljanje, digitalna imovina (kriptovalute) i platni promet,  zaštita podataka, intelektualna svojina, radno pravo (zaposleni), ugovorni odnosi, itd.

1. Korporativno upravljanje

Iskorišćavanje benefita digitalnih tehnologija u okviru korporativnog upravljanja kompanijom može predstavljati ključnu komponentu u rastu i razvoju jedne kompanije, kao i u njenom izdvajanju na tržištu u odnosu na konkurente. Napredne digitalne tehnologije mogu na mnoštvo načina da se upotrebe i nađu primenu u okviru upravljanja kompanijama, te da na taj način značajno podignu performanse i vrednost same kompanije.

Digitalne tehnologije na ovom polju možda i najveći značaj mogu ostvariti u pogledu pitanja donošenja odluka i odlučivanja u kompaniji. Primena tih tehnologija omogućava brži i lakši pristup informacijama o poslovanju kompanije, kao i preciznu analizu velikog broja podataka za kratko vreme što korporativnim menadžerima omogućava bolje informisane odluke i efikasnije odlučivanje.

Posebno interesantno pitanje i trenutno jedna od najkontroverznijih tema u okviru ove oblasti jeste da li se u sklopu odbora direktora može naći robot (veštačka inteligencija) umesto čoveka. Za sada je ovako nešto teško ostvarivo (iako postoji par primera u praksi u svetu), te se veštačka inteligencija u najvećem broju slučajeva koristi kao pomoćni alat direktorima pri donošenju odluka. Međutim, konstantni tehnološki napredak bi mogao da učini mogućim da veštačka inteligencija obavlja posao automatizovanog sistema za donošenja pojedinih odluka u okviru kompanije. Primena ovakvih sistema u praksi zahteva poseban oprez kompanija i detaljnu regulativu koje za sada nema, ali je osnovano očekivati je u budućnosti.

Kako je trenutno svakako najveća prednost veštačke inteligencije da predstavlja pomoć menadžmentu prilikom donošenja određenih odluka, najznačajnije preporuke i smernice za kompanije koje se mogu naglasiti u tom pogledu su da odrede jedno ili više lica (komisiju) koji će imati specijalizovana znanja o veštačkoj inteligenciji, a sve sa ciljem što efikasnijeg poslovanja i donošenja odluka.

Pored pomoći u odlučivanju, veštačka inteligencija ima potencijala da značajno olakša i poboljša pitanja koja su vezana za komunikaciju članova unutar kompanije. To se pre svega odnosi na održavanje skupštinskih sednica kompanije. U tom pogledu veštačka inteligencija može imati značaja za pitanja identifikacije članova, elektronskog glasanja, kao i virtuelnog održavanja sednica skupštine. Sa tim u vezi, pred kompanije se stavlja zadatak da usmere posebnu pažnju na usklađivanje ovih pitanja sa propisima u oblasti kompanijskog poslovanja u smislu zakona, uredbi, pravilnika i slično.

2. Digitalna imovina (kriptovalute) i platni promet

Digitalizacija privrede uključuje i postepeno prebacivanje na upotrebu digitalne imovine, praćeno smanjenjem korišćenja gotovine. Digitalna imovina je nova i složena oblast, koja sve više dobija na značaju. Među digitalnom imovinom se posebno izdvajaju kriptovalute, koje postaju sve privlačnije za savremene kompanije. Srbija se može pohvaliti kao jedna od prvih zemalja koja je kroz Zakon o digitalnoj imovini pravno regulisala ovu kompleksnu oblast.

Kriptovalute su digitalni zapisi vrednosti koji se koriste kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Njene osnovne prednosti i ujedno razlozi zbog kojih ima mogućnost da u potpunosti promeni način na koji se platni promet odvija su:

1. Decentralizovanost – Ne postoje centralne vlasti ili institucije koje ih kontrolišu, poput centralnih banaka ili vlada;
2. Sigurnost kroz transparentnost i neizmenljivost podataka – Blockchain je tehnologija koja stoji iza većine kriptovaluta, uključujući Bitcoin i Ethereum. To je distribuirana, decentralizovana baza podataka koja sadrži niz blokova informacija, gde svaki blok sadrži transakcije koje su verifikovane i povezane kriptografskim metodama. Ovi blokovi formiraju lanac, odnosno „blockchain“;
3. Pružaju mogućnost za dosta inovacija u finansijskom sektoru.

Pored brojnih prednosti, kompanije bi trebalo da imaju u vidu i sledeće stvari ukoliko razmišljaju o njihovoj upotrebi u svom poslovanju. Kriptovalute nose i određene rizike, uključujući volatilnost cena, sigurnosne pretnje, regulatorne izazove i potencijalnu upotrebu u ilegalnim aktivnostima. Naročito je bitno istaći da je regulatorni okvir jako složen, a posebno u delu koji se odnosi na kriptovalute sa aspekta sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. U pogledu pitanja dozvoljenosti digitalne imovine kao uloga u kompaniju, srpsko pravo propisuje da se virtuelne valute ne mogu unositi kao ulog u privredno društvo, već se one mogu konvertovati (zameniti) za novac, te se na taj način uplatiti kao novčani ulog u društvo. Sa druge strane, propisana je mogućnost unošenja nenovčanog uloga u društvo u vidu digitalnih tokena koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada (izuzetno, digitalni tokeni mogu da se odnose na ove usluge ukoliko se ulog unosi u ortačko ili komanditno društvo).

3. Zaštita podataka

Podaci su u savremenoj (digitalnoj) ekonomiji postali jedan od najznačajnijih resursa. Sa sve većim količinama podataka koji se prikupljaju i obrađuju, kompanije se suočavaju sa sve strožim propisima o zaštiti podataka, poput Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) koja je doneta na nivou Evropske unije. Postupanje po ovim propisima zahteva ne samo implementaciju odgovarajućih tehničkih mera zaštite, već i usklađenost sa procedurama prikupljanja, skladištenja i obrade podataka.

Kao najpoznatiji primer iz prakse značaja ove oblasti predstavlja kompanija Meta u čijem su vlasništvu društvene mreže Facebook i Instagram. Naime, ova kompanija je do sada u nekoliko navrata bila kažnjavana usled nepridržavanja i kršenja pravila propisana GDPR-om. Poslednja kazna im je izrečena zbog prenošenja ličnih podataka korisnika iz EU u SAD bez pružanja odgovarajućih pravnih mehanizama i izrečena je u iznosu od rekordnih 1,2 milijarde evra. Upravo je iz ovih razloga usklađenost sa regulativom izuzetno značajna, a kako bi se izbegle potencijalne kazne i kako bi se poslovanje odvijalo odgovorno.

4. Intelektualna svojina

Teme vezane za intelektualnu svojinu se mogu na različite načine ispoljavati. Pre svega, usled prebacivanja poslovanja na digitalni sadržaj, kao i kreiranja različitih softvera i inovacija, dolazi do sve veće potrebe adekvatne zaštite i upravljanja pravima intelektualne svojine. Žigove, patente, industrijski dizajn i autorska prava, kompanije i pojedinci u okviru njih će morati pravno da zaštite od neovlašćene upotrebe, odnosno da osiguraju da samo oni mogu da materijalno iskorišćavaju svoja prava intelektualne svojine.  

Pored toga, digitalna transformacija donosi i nove načine stvaranja, distribucije i korišćenja intelektualne svojine. Rastući trendovi kao što su veštačka inteligencija, internet stvari (IoT) i 3D štampanje postavljaju nove izazove za zaštitu autorskih prava, patenata i žigova. Pravna zaštita intelektualne svojine postaje ključna zaštita imovine kompanija i podsticaj za inovacije. Ovu konstataciju na dobar način opisuje sudski postupak koji se vodi između New York Times-a i Open AI-a (ChatGPT). Naime, New York Times je podneo tužbu protiv kompanije Open AI ističući da su povredili njihova autorska prava na način da su neovlašćeno koristili milione njihovih tekstova za obuku ChatGPT-a, te da su time postali glavni konkurenti ovim novinama. U tužbi se zahteva naknada štete za neovlašćeno korišćenje autorskog prava, kao i uništavanje modela čet-bota koji koristi NY Times-ove tekstove. Ovaj sudski postupak je trenutno aktuelan, te se uskoro očekuje njegov ishod koji će svakako biti od velikog uticaja za dalji razvoj ove oblasti.

Kada govorimo o pravnoj teoriji, aktuelno pitanje koje se javilo je ko je nosilac autorskog prava na sadržaju koji je stvorila veštačka inteligencija. Imajući u vidu da srpski zakon o autorskom i srodnim pravima dozvoljava (trenutno) samo fizičkim licima da budu nosioci autorskog prava na delu, proizilazi da sama veštačka inteligencija ne može da bude nosilac autorskog prava (to svakako nije moguće usled nepostojanja pravne i poslovne sposobnosti veštačke inteligencije u ovom trenutku). Otuda, u toj situaciji nosilac autorskog prava na sadržaju koji je stvorila veštačka inteligencija je fizičko lice koje je dalo instrukcije (inpute) veštačkoj inteligenciju koji su prethodili stvaranju tog sadržaja, te je to lice i ovlašćeno da takav sadržaj štiti pravima intelektualne svojine.

5. Radno pravo

Digitalizacija poslovanja može uticati na radno pravo i zaposlene u okviru kompanije, posebno u vezi sa radom na daljinu, fleksibilnim radnim vremenom i zaštitom privatnosti zaposlenih u digitalnom okruženju.

Rastuća digitalizacija omogućava sve većem broju zaposlenih da radi na daljinu. Kompanije moraju poštovati relevantne zakone o radu koji se odnose na rad na daljinu, uključujući pitanja kao što su radno vreme, kompenzacije, pristup zdravstvenom osiguranju i zaštita privatnosti zaposlenih.

Digitalna transformacija poslovanja zahteva pregled i ažuriranje ugovora o radu sa zaposlenima, kao i internih akata kompanije iz ove oblasti, kako bi se osiguralo poštovanje zakona i zaštita prava zaposlenih.

6. Ugovorni odnosi

Digitalna transformacija podstiče ekspanziju e-trgovine i e-poslovanja, otvarajući globalno tržište i nove poslovne mogućnosti. Međutim, ovi novi poslovni modeli dovode do različitih pravnih izazova, kao što su regulativa prekograničnih transakcija i njihovo oporezivanje, zaštita potrošača, elektronska identifikacija i elektronsko potpisivanje dokumenata.

Digitalizacija može promeniti način na koji kompanije sklapaju i izvršavaju ugovore. Sa jedne strane usled uvođenja elektronskih potpisa, kompanije imaju mogućnost potpisivanja ugovora u digitalnom formatu koji ima istu pravnu snagu kao overeni svojeručni potpis, dok je sa druge strane sve veća prisutnost tzv. pametnih ugovora. Pametni ugovori (smart contracts), bazirani na blockchain tehnologiji su revolucionarni način na koji se sklapaju i izvršavaju ugovori, obezbeđujući automatizaciju, transparentnost i sigurnost. Ovo postavlja nove pravne izazove, kao što su pitanja pravne valjanosti pametnih ugovora i odgovornosti ugovornih strana u slučaju neispunjenja ili lošeg ispunjenja ugovorne obaveze.

III ZAKLJUČAK

Pravni izazovi digitalne transformacije poslovanja kompanija zahtevaju stalno praćenje i prilagođavanje promenama u zakonodavstvu i regulativi. Kompanije se moraju angažovati u kontinuiranom obrazovanju osoblja o pravnim aspektima digitalizacije i saradnji sa stručnjacima za pravo i tehnologiju kako bi osigurale usklađenost i smanjile rizike kršenja pojedinih odredbi i time izbegli kažnjavanje. Nameće se zaključak da je svest o pravnim aspektima digitalne transformacije i adekvatno upravljanje ovim izazovima ključno za dugoročni uspeh i održivost savremenih kompanija u digitalnom dobu.