Naplata potraživanja od kontrolnog člana privrednog društva…

U ovom tekstu proširićemo izlaganje o zakonskoj regulativi koja se odnosi na naplatu potraživanja od kontrolnog člana brisanog privrednog društva. S obzirom da smo ranije govorili o regulativi u Srbiji (dostupna verzija na srpskom jeziku: https://vp.rs/2022/10/03/kontrolni-clan-privrednog-drustva-u-postupku-prinudne/, i na engleskom jeziku: https://vp.rs/en/2022/10/03/controlling-member-of-a-business-in-enforced-collection/), ovog puta ćemo istražiti kako je ovo identično pitanje uređeno na regionalnom nivou.

U nastavku izlaganja zanemarićemo dobro poznati put izvršenja domaće odluke koja je proistekla iz parničnog postupka gde je najčešće Presudom utvrđeno da je potraživanje prešlo na odgovorno lice – kontrolnog člana, stranog državljanina, već ćemo se koncentrisati isključivo na pokretanje postupka izvršenja direktno protiv kontrolnog člana, stranca sa prebivalištem u stranoj državi, odnosno na priznanje i izvršenje odluka koje su direktno proistekle iz izvršnog postupka ranije vođenog pred domaćim zakonodavstvom protiv kontrolnog člana. Dakle, postavlja se pitanje da li možemo izbeći vođenje maratonskih parnica da bi se dobila odluka protiv kontrolnog člana koju kasnije priznaje i izvršava strana država? Da li možemo prevazići i međunarodno pravnu barijeru i u inostranstvu prinudno naplatiti potraživanje iz izvršne / verodostojne isprave u kojoj nije naznačen izvršni dužnik (dakle označeno je privredno društvo) a potraživanje je prešlo na kontrolnog člana?

Ukoliko bi se nakon brisanja nekog privrednog društva ustanovilo da je kontrolni član istog državljanin strane države, odnosno da ima prebivalište u drugoj državi, javljaju se dve situacije koje za sobom povlače nekoliko pravnih pitanja:

1. Pokretanje izvršnog postupka prema kontrolnom članu privrednog društva koji je strani državljanin odnosno ima prebivalište u drugoj državi. Da li se prema kontrolnom članu, stranom državljaninu, može pokrenuti izvršni postupak radi naplate potraživanje za dugove brisanog privrednog društva na identičan način kako je regulisano po pravu R. Srbije? Konkretno, tako da se uz predlog za izvršenje koji sadrži sve odgovarajuće elemente samo priloži javna isprava koja dokazuje da su obaveze sa privrednog društva prešle na kontrolnog člana (lica koje nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi bez prethodno vođenog parničnog postupka) ?
2. Situacija kada je izvršni postupak protiv dužnika – privrednog društva ranije pokrenut, prekinut usled brisanja istog, kasnije nastavljen tako što je javni izvršitelj doneo Rešenje da se postupak nastavlja protiv kontrolnog člana privrednog društva koji stupa na mesto izvršnog dužnika. Dakle, ovde imamo domaću odluku, pored Rešenja o izvršenju, Rešenje koje je doneo javni izvršitelj, kojim konstatuje da je potraživanje iz Rešenja o izvršenju prešlo na kontrolnog člana, pa se na njeno priznanje odnosno izvršenje u teoriji mogu primeniti opšta pravila koja se primenjuju za priznanje i izvršenje sudskih odluka.

1.1. Pokretanje izvršnog postupka prema kontrolnom članu privrednog društva koji je strani državljanin odnosno ima prebivalište u drugoj državi.

Postavlja se pitanje da li je moguće pokrenuti izvršni postupak protiv kontrolnog člana brisanog privrednog društva koji je strani državljanin, u njegovoj matičnoj državi, samo na osnovu izvršne / verodostojne isprave (u kojoj je kao izvršni dužnik naznačeno privredno društvo) i domaće javne isprave (npr. izvod iz APR, koja nije sudska odluka) kojom se dokazuje koje lice je kontrolni član (odnosno na koje lice dugovanje prelazi), bez prethodno vođenja parničnog postupka gde bi dokazivali prelaz potraživanja?

Ukoliko je pravni sistem strane države čiji je kontrolni član državljanin (čije pravo bi u konkretnom slučaju bilo merodavno za vođenje izvršnog postupka) uređeno tako da odredbe stranog Zakona izričito dozvoljavaju pokretanje izvršnog postupka protiv kontrolnog člana na identičan način kao domaće pravo, ne postoji prepreka da se verodostojna / izvršna isprava zajedno sa ispravom koja predstavlja dokaz o prelazu potraživanja upotrebi za pokretanje izvršnog postupka bez prethodne odluke u parničnom postupku (koji bi imao element inostranosti pored ostalih komplikacija).

Problem se međutim javlja kada zakonska regulativa strane države ne poznaje ovaj pravni institut. U tom slučaju ne postoji mogućnost pokretanja izvršnog postupka protiv kontrolnog člana na način na koji je regulisan našim pravom.

Na primer, pojedine zemlje regiona i njihov zakon kojim je regulisan položaj privrednih društava ne poznaju prelaz potraživanja na kontrolnog člana kako je regulisan u zakonodavstvu Srbije. Takođe zakon koji reguliše izvršenje ovih zemalja ne poznaju mogućnost pokretanja postupka izvršenja odnosno nastavka postupka izvršenja prema licu koje nije označeno u verodostojnoj / izvršnoj ispravi samo na osnovu priložene javne isprave koje dokazuje prelaz.

Tako je u Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji pravna regulativa slična domaćoj pre izmena Zakona o privrednim društvima i Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Zakon o Privrednim društvima navedenih zemalja na sličan način regulišu ovu materiju. Ono što je zajedničko ovim zakonima jeste da isti ne poznaju kontrolnog člana privrednog društva kako je definisan Zakonom o privrednim društvima Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) odnosno ne poznaju institut neograničene odgovornosti člana privrednog društva osim ukoliko ista ne proizilazi iz zloupotrebe društva.

Dakle, i Albanija i Crna Gora i Severna Makedonija primenjuju sistem gde privredno društvo, kako bi bilo izbrisano iz registra privrednih subjekata mora proći postupak likvidacije ukoliko je solventno (što nije relevantno u pogledu kontrolnog člana jer su potraživanja namirena) odnosno postupak stečaja u kome se naplaćuju poverioci pre konačnog brisanja. Osnivači ovih društva odgovaraju svom svojom imovinom za obaveze društva samo ukoliko se isto dokaže sudskom presudom u parničnom postupku na odgovarajući način u odgovarajućem roku. Navedena lica inače neće odgovarati za obaveze privrednog društva koje je brisano iz registra.

Izuzetak od gore navedenog jeste kada članovi društva pribave određenu korist zloupotrebom prava gde će u navedenom slučaju odgovarati svojom imovinom ali navedeno nije relevantno za pitanje sprovođenja izvršenja prema kontrolnom članu.

Imajući u vidu navedeno, bez obzira što pravna regulativa R. Srbije na domaćem planu olakšava postupak naplate potraživanja prema kontrolnom članu brisanog privrednog društva time što dopušta dodatnu mogućnost vođenja izvršnog postupka protiv lica koje nije naznačeno u izvršnoj ispravi, isti je praktično neupotrebljiv u odnosu na pokretanje izvršenja protiv kontrolnog člana stranca sa prebivalištem-sedištem u stranoj državi (državi koja ne poznaje ovaj pravni institut).

2.2. Situacija kada je izvršni postupak protiv dužnika – privrednog društva ranije pokrenut, prekinut usled brisanja istog, kasnije nastavljen tako što je javni izvršitelj doneo Rešenje da se postupak nastavlja protiv kontrolnog člana privrednog društva koji stupa na mesto izvršnog dužnika.

Imajući u vidu mogućnost da izvršni poverilac izdejstvuje domaću odluku, Rešenje o izvršenju prema brisanom društvu i Rešenje o nastavku postupka prema kontrolnom članu (kojom se konstatuje da je potraživanje iz Rešenja o izvršenju prešlo na kontrolnog člana i da isti stupa na mesto izvršnog dužnika (kako je regulisano pravom R. Srbije) te kako obe ove odluke u teoriji mogu biti predmet priznanja i izvršenja u stranoj državi od strane stranih sudova (u teoriji se smatra da je odluka o stupanju kontrolnog člana na mesto izvršnog dužnika sastavni deo Rešenja o izvršenju) potrebno je da konsultujemo opšti režim priznanja i izvršenja stranih odluka država kod kojih želimo da naplatimo potraživanje čije je pravo merodavno za konkretan slučaj.

Reciprocitet odnosno uzajamnost predstavlja česti uslov za priznanje stranih sudskih odluka u međunarodnom pravu. Uslov reciprociteta se najlakše prevazilazi ratifikacijom bilateralnih i multilateralnih ugovora/ konvencija. Takođe postavlja se pitanje i priznanja strane sudske odluke kao prethodnog pitanja.

2.2.1. Međunarodni ugovori / konvencije

R. Srbija nije potpisnica ni jedne multilateralne konvencije koja se odnosi isključivo na priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka, ali je potvrdila određene konvencije koje između ostalog u jednom delu regulišu određena pitanja o priznanju i izvršenju a to su Konvencija o građanskom postupku HCCH 1954 godine, Konvencija o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece HCCH 1980. godine, Ženevska konvencija o ugovorima i međunarodnom prevozu robe drumom iz 1956. Godine, Bečka Konvencija o građanskoj odgovornosti za nuklearne štete iz 1963 godine, Evropska Konvencija o priznanju odluka o staranju o deci i o ponovnom uspostavljanju odnosa staranja iz i Njujorška konvencija o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu iz 1956 godine.

Srbija je zaključila mnoge bilateralne konvencije koje u sebi sadrže neke odredbe o priznanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i privrednim stvarima (sa Bugarskom, BIH, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom, Rumunijom, Rusijom, Kiprom).

Sa Francuskom i Grčkom, Srbija je zaključila bilateralne ugovore koji se posebno bave priznanjem i izvršenjem sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima.

Haška Konvencija o priznanju i izvršenju stranih presuda u građanskim ili trgovinskim stvarima iz 2019. godine još uvek, na žalost, nije potvrđena od strane R. Srbije imajući u vidu da bi ratifikacija iste vodila unifikaciji pravnih normi međunarodnog priznanja i izvršenja stranih odluka, otklanjanju „gapa“ reciprociteta odnosno uzajamnosti koju zahteva domaći ZMPP i na kraju neminovno vodila ka unapređenju ekonomske situacije zemlje.

2.2.2. Pokretanje postupka izvršenja protiv kontrolnog člana stranog državljanina  kada je ranije vođen izvršni postupak protiv privrednog društva gde je sud doneo Rešenje o nastavku izvršenja prema kontrolnom članu

Nakon što su u Republici Srbiji 01.01.2020. godine stupile na snagu izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju formirala se sledeća praksa:

Vodi se izvršni postupak, privredno društvo, izvršni dužnik je u toku postupka u nekom trenutku brisan iz registra APR a, postupak je u prekidu. Izvod iz registra APR-a jasno označava ko je kontrolni člana. Poverilac šalje postupajućem izvršitelju zahtev za nastavak postupka prema kontrolnom članu (koji je strani državljanin ili je kasnije to postane u toku postupka). Potom, javni izvršitelj donosi rešenje o stupanju kontrolnog člana na mesto izvršnog dužnika u navedenom postupku. Rešenje (na koje je dozvoljen pravni lek) uredno uručeno svim strankama u skladu sa zakonskim normama (što je posebno pravno pitanje pored pitanja načina uručenja, privremenih zastupnika itd.) Rešenje o stupanju kontrolnog člana na mesto dužnika postalo je pravosnažno i izvršno po domaćem pravu. Postupak je potom mogao biti obustavljen iz nekog od procesnih razloga, npr. dužnik nije posedovao imovinu u R. Srbiji podobnu za naplatu potraživanja.

U ovom konkretnom slučaju, sud koji je doneo inicijalno Rešenje o izvršenju je fiksirao svoju nadležnost te nije sporno kom sudu se izjavljuje eventualni pravni lek na Rešenje javnog izvršitelja o stupanju kontrolnog člana na mesto dužnika.

Dakle, ako pretpostavimo da izvršni poverilac poseduje Rešenje o izvršenju, Rešenje o stupanju kontrolnog člana na mesto izvršnog dužnika kao, tehnički, sastavni deo Rešenja o izvršenju, a kako je Rešenje o izvršenju postupajućeg izvršitelja izvršna isprava (ukoliko je postupak obustavljen a ukinutim radnjama nije označeno Rešenje o izvršenju) izvršni poverilac može pokrenuti postupak priznanja i izvršenja odluke u stranoj državi.

Imajući u vidu da bi se priznanjem navedene odluke izbeglo vođenje parničnog postupka sa elementom inostranosti, odnosno ulaska u meritum inavedeno bi predstavljalo najefikasniju taktiku, u teoriji, za naplatu potraživanja.

Obzirom da je u ovom slučaju pitanje priznanja i izvršenja naše, domaće odluke kod strane države u nastavku je kratki presek u poređenje kako zemlje regiona regulišu materiju priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka.

U narednom delu izlaganja, ukratko ćemo se osvrnuti kako je priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka regulisano u zemljama u regionu. Dakle, kako bi sproveli izvršenje prema kontrolnom članu, potrebno je proći postupak priznanja i tek nakon istog na osnovu priznate odluke pokrenuti izvršenje pred stranim sudom.

Albanija

Albanija je 2. jula 2019. usvojila Konvenciju o priznavanju i izvršenju stranih sudskih presuda (HCCH 2019). Priznavanje i izvršenje stranih presuda regulišu Zakon o parničnom postupku (ZPP) i bilateralni sporazumi, kao i Zakon o međunarodnom privatnom pravu (PILA).

ZPP ne zahteva reciprocitet za priznanje presuda. Međunarodni ugovori imaju prednost nad ZPP-om u slučaju sukoba. Apelacioni sud odlučuje o priznavanju stranih presuda, a stranke podnose zahtev sa potrebnom dokumentacijom, prevedenom i overenom na albanski jezik.

Za priznanje je potrebno:

1. Kopija presude i potvrda o pravosnažnosti
2. Punomoćje
3. Overen i preveden zahtev

Dodatno, bilateralni sporazumi zahtevaju potvrdu da je stranka obaveštena i zastupana. Apelacioni sudovi priznaju odluke, a izvršitelji ih sprovode. Ako sud odbije priznanje, žalba je dozvoljena Višem sudu.

Priznavanje se odvija u dve faze:

1. Proceduralna provera i eventualno dopunjavanje dokumentacije
2. Materijalna kontrola odluke

Izvršenje presuda prati opšta pravila, sa rokom od 15 dana za dobrovoljno ispunjenje pre prinudnog izvršenja. Izvršni postupak nije moguće pokrenuti samo na osnovu verodostojne isprave. Potrebna je domaća odluka koja prolazi postupak priznanja pre sprovođenja prinudnog izvršenja.

ZPP Albanije ne omogućava priznanje strane odluke kao prethodno pitanje, pa se izvršenje može pokrenuti tek nakon priznanja.

Bosna i Hercegovina

Glavni izvor međunarodnog privatnog prava u Bosni i Hercegovini je Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (ZRSZ), nasleđen iz stare Jugoslavije. Ovaj zakon ne prati savremene pravne trendove i nedostaje mu jasna definicija postupka priznanja i izvršenja sudskih odluka. ZRSZ daje prioritet međunarodnim pravnim izvorima nad nacionalnim zakonima.

Nadležnost za priznanje stranih sudskih odluka imaju okružni sudovi u Republici Srpskoj i kantonalni sudovi u Federaciji BiH. Sudovi priznaju svaku pravosnažnu odluku koja ne sadrži elemente za odbijanje. ZRSZ ne pravi razliku između priznanja odluka kao glavnog ili prethodnog pitanja.

Postupak priznanja stranih odluka regulišu Zakoni o vanparničnom postupku Federacije BiH, Republike Srpske i Brčko distrikta. Odluka mora biti pravosnažna u zemlji porekla, u originalu ili overenom prepisu, sa overenim prevodom.

Izvršitelji u BiH imaju minimalnu ulogu, svedenu na sprovođenje izvršenja, bez učešća u priznanju odluka. Zapošljeni su u sudovima, a nedostatak napredovanja i niske zarade otežavaju efikasnost izvršenja.

U BiH nije moguće pokrenuti izvršni postupak samo na osnovu verodostojne isprave. Za postupak protiv kontrolnog člana potrebna je domaća odluka, koja mora proći postupak priznanja. Priznanje strane odluke može biti glavni zahtev ili prethodno pitanje, ali Zakon o izvršenju ne omogućava priznavanje strane odluke kao prethodno pitanje u izvršnom postupku.

Kosovo

Kosovski zakon o međunarodnom privatnom pravu (PIL) nasleđen je iz doba Jugoslavije. Priznavanje sudskih odluka je u nadležnosti osnovnih sudova, a postoji inicijativa za osnivanje posebnog privrednog suda. Izvršenje uključuje izvršitelje, a postupak priznavanja i izvršenja stranih odluka vodi se kao vanparnični postupak.

Priznavanje i izvršenje stranih sudskih odluka može biti glavni zahtev ili prethodno pitanje. Međutim, zbog političke situacije, formalni okvir za naplatu potraživanja je nepouzdan. Kosovo je u procesu usvajanja novog zakona o međunarodnom privatnom pravu.

Nije moguće pokrenuti izvršni postupak samo na osnovu verodostojne isprave. Za postupak protiv kontrolnog člana potrebna je domaća odluka koja prolazi postupak priznanja. Priznavanje strane odluke može biti glavni zahtev ili prethodno pitanje, ali samo u parničnom postupku, jer izvršni postupak ne prepoznaje priznavanje strane odluke kao prethodno pitanje.

Crna Gora

Glavni pravni izvor za priznavanje i izvršenje stranih sudskih odluka u Crnoj Gori je Zakon o međunarodnom privatnom pravu i bilateralni ugovori. Strane sudske odluke se priznaju u posebnom vanparničnom postupku, pri čemu se zahteva reciprocitet. Osnovni i Privredni sudovi imaju isključivu nadležnost za priznavanje ovih odluka.

Uslovi za priznavanje su da je odluka pravosnažna i da nema povreda crnogorskog prava. Priznavanje se može postaviti kao glavni zahtev ili prethodno pitanje samo u parničnom postupku, ali ne i u izvršnom postupku, jer Zakon o izvršenju to ne predviđa.

Javni izvršitelji sprovode izvršenje, a njihove nadležnosti su jasno određene Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Uz predlog za priznanje i izvršenje strane sudske odluke, prilaže se odluka u izvorniku ili overenom prepisu, uz overeni prevod i potvrdu da je odluka pravosnažna i izvršna prema pravu države koja ju je donela.

U Crnoj Gori nije moguće pokrenuti izvršni postupak samo na osnovu verodostojne isprave. Za postupak protiv kontrolnog člana potrebna je domaća odluka koja prolazi postupak priznanja. Zakon o izvršenju ne poznaje priznavanje strane odluke kao prethodno pitanje.

Severna Makedonija

Pravni izvori za priznanje stranih sudskih odluka u Republici Severnoj Makedoniji uključuju međunarodne ugovore i nacionalne zakone, uključujući Zakon o međunarodnom pravu usvojen 2020. godine. Osnovni sudovi sa proširenom nadležnošću odlučuju o priznanju i izvršenju ovih odluka.

Postupak priznanja strane sudske odluke regulisan je Zakonom o vanparničnom postupku. Priznanje se može pokrenuti kao glavni zahtev ili kao prethodno pitanje, ali samo u parničnom postupku. Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne predviđa priznavanje strane sudske odluke kao prethodno pitanje u izvršnom postupku.

Uz predlog za priznanje, potrebno je dostaviti stranu odluku, overenu kopiju, i dokaz o pravosnažnosti prema zakonu države u kojoj je odluka doneta. Izvršitelji postupaju na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je stupio na snagu 1. januara 2017. godine.

Zaključak

I dok je na domaćem planu regulativa naplate potraživanja prema kontrolnom članu brisanog privrednog društva polako ali sigurno zaživela, na međunarodnom planu identično pitanje podseća na ljubavni život jednog adolescenta- puno teorije i malo prakse.

Pravna regulativa Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Zakona o privrednim društvima, Zakona o parničnom postupku R. Srbije jeste progresivna u pravnom smislu imajući u vidu dodatnu mogućnosti da se postupak vodi protiv kontrolnog člana brisanog privrednog društva bez prethodnog vođenja parničnog postupka. Međutim, imajući u vidu da zemlje regiona sa kojima se R. Srbija graniči  i ostvaruje najveći pravni promet ne poznaju ovaj institut isti čini neupotrebljivim na regionalnom (međunarodno privatnom) planu.

Zemlje regiona, pogotovu one koje još uvek nisu članice Evropske unije na sličan način regulišu svoja zakonodavstva u pogledu priznanja i izvršenja stranih odluka što jeste delimično posledica nasleđa jednog zajedničkog pravnog sistema koji jeste za svoje vreme pratio pravne trendove ali mu je definitivno imajući u vidu pozitivno međunarodno privatno pravo potrebna modernizacija.

Najbolji način za unapređenje efikasnosti sistema priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka jeste putem ratifikacije bilateralnih i multilateralnih sporazuma (uz naglasak na ove druge).

Haška Konvencije o priznanju i izvršenju stranih presuda u građanskim ili trgovinskim stvarima iz 2019. godine predstavlja mogućnost za unifikaciju pravnih normi međunarodnog priznanja i izvršenja stranih odluka te bi ratifikacija iste od strane Srbije neminovno dovelo do ubrzanijeg privrednog i ekonomskog razvoja zemlje. Imajući u vidu navedeno, potrebno je da R. Srbija u što skorijem periodu prizna istu i preduzme odgovarajuće radnje u cilju njene primene u praksi.