Značajne izmene Zakona o državnom premeru i katastru

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 23. oktobra 2025 godine izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru, koje stupaju na snagu 1. januara 2026. godine. Ovim izmenama zakonodavac uvodi niz rešenja kojima se uklanjaju pravne i tehničke prepreke u postupku upisa nepokretnosti i stvarnih prava u katastar, uz jačanje nadzora nad radom geodetskih organizacija i digitalizaciju postupka.

Najvažnije izmene odnose se na pokušaj rešavanja problema koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona, naročito u situacijama kada je osnov za upis odluka suda ili drugog organa doneta pre 8. juna 2018. godine, kao i u slučajevima starih privatnih isprava koje su overavali sudovi pre uvođenja javnog beležništva.

Cilj izmena, kako je komunicirano u javnosti,  je liberalizacija strogih formalnih uslova za upis kako bi se omogućio upis nepokretnosti i prava na njima bez nepotrebnog odugovlačenja i vođenja parničnih postupaka, koji su često bili nemogući zbog nedostatka pasivne legitimacije ili drugih pravnih prepreka.

Jedna od ključnih novina je uvođenje novog člana 88b koji reguliše posebne slučajeve upisa imaoca prava, poznate u praksi kao „mala konvalidacija“. Ova odredba predviđa mogućnost upisa i kada isprava za upis ne ispunjava u potpunosti opšte zakonske uslove, ali su ispunjeni posebni, jasno definisani uslovi.

Neki od najznačajnijih slučajeva u kojima je sada moguć upis su:

• kada isprava ne sadrži označenje nepokretnosti, ali je priložen geodetski elaborat koji omogućava identifikaciju;
• kada postoji razlika u površini između isprave i katastra, uz nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka;
• kada za staru građevinsku dozvolu (izdatu pre 1. avgusta 1992.) nije priložena upotrebna dozvola, ali veštačenje potvrđuje da je objekat izgrađen u skladu sa projektom;
• kada je od dana odluke koja je osnov za upis proteklo najmanje 30 godina, čak i ako nedostaje klauzula pravnosnažnosti;
• kada nije priložena clausula intabulandi ili dokaz o isplati kupoprodajne cene, a isprava je starija od 30 godina;
• kada se radi o razlici u upisanim podacima o identitetu lica u ispravama, što će biti prevazilaženo uz izjave svedoka.

Ove situacije predstavljaju čestu prepreku za upis u praksi — nova zakonska rešenja ih sada prevazilaze bez potrebe za vođenjem sudskog spora.

Takođe, izmenama se uvodi i novi postupak elektronskog podnošenja isprava u cilju pojednostavljenja i ubrzavanja procedura upisa. Zahtev se podnosi putem aplikacije na sajtu Zavoda ili kao do sada preko profesionalnog korisnika (advokata, notara i dr.).

Ukoliko se zahtev podnosi putem aplikacije, isti ne može biti podnet preko advokata i podnosilac isprava podnosi zahtev elektronski, uz davanje saglasnosti za obradu ličnih podataka. Ako dokumentacija ispunjava uslove, katastarska služba o tome i obaveštava stranku i upućuje je da dostavi dokumentaciju u zakonom predviđenoj formi nakon čega se sprovodi upis bez donošenja rešenja.

Ako uslovi nisu ispunjeni, podnosilac se putem aplikacije obaveštava i upućuje na profesionalne korisnike (npr. advokate) ili na parnicu.

Zamisao ovakvog rešenja jeste da se na brži i jednostavniji način sprovede upis prava, čime se značajno smanjuju administrativna kašnjenja i omogućava građanima i pravnim licima da efikasnije postanu upisani imaoci prava, ali će se stvarni dometi i doslednost njegove primene moći proceniti tek nakon stupanja zakona na snagu.