Narodna banka Srbije (u daljem tekstu NBS) u okviru redovnog praćenja kretanja na finansijskom tržištu, objavljuje izveštaje o trendovima o kreditnoj aktivnosti sa ciljem da obezbedi sveobuhvatno i pouzdano sagledavanje stanja na domaćem tržištu. U izveštajima analiziraju se kretanja kreditne aktivnosti, cena zaduživanja privrede i stanovništva, kao i uslovi na kreditnom tržištu koji opredeljuju ponudu i tražnju za kreditima. Na taj način omogućava se potpunije razumevanje dinamike kreditiranja u različitim posmatranim periodima, kao i identifikovanje faktora koji utiču na promene u obimu i strukturi plasmana banaka.

NBS objavila je najnoviji Izveštaj o rezultatima ankete o kreditnoj aktivnosti banaka za četvrti kvartal 2025. godine. Anketa je sprovedena u periodu od 31. decembra 2025. do 30. januara 2026. godine i obuhvatila je stavove 17 banaka koje čine više od 99 % ukupne bilansne sume bankarskog sektora Republike Srbije, što rezultatima daje visok stepen reprezentativnosti i pouzdanosti.

Rezultati ankete predstavljaju osnov za procenu aktuelnih kretanja na domaćem kreditnom tržištu. Iskazani su u vidu neto procenata – negativne vrednosti ukazuju na ublažavanje kreditnih standarda, dok pozitivne vrednosti označavaju njihovo pooštravanje. Ovakav metodološki pristup omogućava uvid u pravac i intenzitet promena, a ne samo u njihovo formalno postojanje.

Krediti privredi

Krediti privredi dodatno su ubrzali mg. rast tokom T4, na 11,3% u decembru (sa 9,0 % u septembru), po isključenju efekta promene deviznog kursa, čemu su doprineli povoljni troškovi zaduživanja i ublaženi kreditni standardi. Krediti privredi povećani su u T4 za 46,8 mlrd dinara. Rast kredita privredi doprineo je povećanju njihovog učešća u BDP-u na 18 % krajem 2025. godine (sa 17,3 % krajem 2024).

U poslednjem tromesečju 2025. godine banke su, posmatrano u celini, nastavile trend ublažavanja kreditnih standarda za privredu. Ublažavanje je bilo izraženije kod dugoročnih dinarskih i devizno indeksiranih kredita, gde su neto procenti ukazivali na pad u rasponu približno od -10 % do -20 %, što ukazuje na spremnost banaka da finansiraju investicione projekte. Nasuprot tome, kod kratkoročnih kredita svih valutnih struktura standardi su ostali stabilni (neto procenat oko nule), što ukazuje da u ovom segmentu nije došlo do značajnih promena kriterijuma. U poređenju sa T2 2025. godine, ublažavanje u T4 2025. godine bilo je izraženije kod dugoročnih plasmana, dok je segment kratkoročnog finansiranja pokazao kontinuitet restriktivnijeg pristupa.

Posmatrano po delatnostima, tokom T4 najviše su se zadužila preduzeća iz energetike, poslovanja nekretninama i građevinarstva, dok je najveći pad zaduženja zabeležen kod preduzeća iz sektora saobraćaja i trgovine.

Posmatrano prema veličini klijenata, standardi su ublaženi kod mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća, pa je povećano učešće kredita u ukupnim kreditima privredi za 1,5 p.p., na 60,6 % u decembru, dok je njihov mg. rast ubrzan na 11,2 %. Sa druge strane standardi su kod velikih preduzeća i poljoprivrednika ostali nepromenjeni. Ovakvo kretanje može se tumačiti kao pokušaj banaka da ojačaju tržišnu poziciju u segmentu koji tradicionalno nosi višu maržu, ali i veći rizik, uz istovremeno zadržavanje opreznijeg pristupa prema većim sistemskim subjektima.

Najzastupljeniji su i dalje krediti za likvidnost i obrtna sredstva, koji su činili 56 % novoodobrenih kredita privredi.

U strukturi deviznih i devizno indeksiranih kredita, u decembru se na kredite vezane za EURIBOR odnosilo nešto više od 80% kredita, a kada je reč o dinarskim kreditima privredi, oko 22 % je bilo vezano za BELIBOR, pretežno tromesečni i jednomesečni.

Učešće NPL u ukupnim kreditima privredi u decembru se spustilo na novu najnižu vrednost od 1,4 %, što je za 0,2 p.p. niže u odnosu na septembar.

Kada je reč o konkretnim uslovima odobravanja kredita, zabeleženo je:

• smanjenje kamatnih marži (negativni neto procenti, negde i do -20 %);
• smanjenje provizija i naknada;
• produženje maksimalne ročnosti kredita.

Istovremeno, banke su pooštrile zahteve u pogledu kolaterala (pozitivan neto procenat) i smanjile maksimalne iznose kredita.

Ovakva kombinacija ukazuje na to da su banke spremne da ponude povoljnije cenovne uslove, ali uz istovremeno zadržavanje kontrole nad izloženošću rizika kroz instrumente obezbeđenja.

Tražnja privrede za kreditima u T4 2025. godini zabeležila je rast kod gotovo svih kategorija, pri čemu je rast bio izraženiji na segmentu malih i srednjih preduzeća. Neto procenti kod pojedinih vrsta kredita prelazili su 20 %, dok su u nekim segmentima dostizali i do 30 %. Kao i u prethodna dva tromesečja, rast je bio pre svega podstaknut potrebama za finansiranjem obrtnih sredstava i kapitalnih investicija. Deo preduzeća opredeljivao se i za alternativne izvore finansija, što je u određenoj meri ublažilo intenzitet rasta kreditne tražnje.

U poređenju sa T2 2025. godine, intenzitet rasta tražnje bio je izraženiji u T4 2025. godine, što se može dovesti u vezu i sa sezonskim faktorima, imajući u vidu da je poslednji kvartal kalendarske godine često period intenzivnijeg investicionog i finansijskog zatvaranja poslovnih ciklusa.

Međutim, za prvo tromesečje 2026. godine banke očekuju umeren pad tražnje, što može ukazivati na izvesno usporavanje dinamike zaduživanja u narednom periodu i povećano oslanjanje na alternativne finansijske izvore. Ovakva očekivanja ne ukazuju nužno na pogoršanje uslova poslovanja, već pre na stabilizaciju nakon izraženijeg rasta zabeleženog u poslednjem kvartalu 2025. godine.

Krediti stanovništvu

Krediti stanovništvu nastavili su da ubrzavaju mg. rast tokom T4, koji je u decembru, po isključenju efekta promene deviznog kursa, dostigao 19,5 % (naspram 16,1 % u septembru). Krediti stanovništvu, bez efekata promene deviznog kursa, povećani su u T4 za 94,1 mlrd dinara, što je najveći tromesečni prirast još od T3 2008. godine. Uz ublažavanje monetarne politike i kreditnih standarda, tome su doprinele i mere usmerene na povoljnije uslove kreditiranja građana sa nižim primanjima, kao i odobravanje subvencionisanih stambenih kredita za mlade. Negativni neto procenti, između -20 % i -40 %, zabeleženi su kod gotovinskih kredita, kredita za refinansiranje, kao i kod stambenih i potrošačkih kredita.

U poređenju sa T2 2025. godine, ublažavanje u T4 2025. godine bilo je intenzivnije, posebno kod dinarskih kredita. Kao ključni faktor ublažavanja standarda navodi se konkurencija u bankarskom sektoru. Kod devizno indeksiranih kredita dodatni uticaj imala je spremnost banaka na preuzimanje rizika, kao i pozitivnija očekivanja u vezi sa tržištem nepokretnosti.

Zahvaljujući izraženijem rastu dinarskih od devizno indeksiranih plasmana, dinarizacija stanja ukupnih plasmana privredi i stanovništvu povećana je na 39,3 % (sa 38,6 % u septembru), što je njen najviši nivo do sada. Stepen dinarizacije plasmana stanovništvu povećan je na 56,2 % (sa 56,0 %), a plasmana privredi na 22,9 % (sa 21,7 %).

U strukturi deviznih i devizno indeksiranih kredita stanovništvu, nešto manje od 54 % kredita vezano je za EURIBOR, najviše šestomesečni. Kada je reč o stambenim kreditima, učešće kredita po fiksnoj kamatnoj stopi povećano je sa 20 % koliko je iznosilo u septembru 2023, na 44 % krajem 2025. U strukturi dinarskih kredita stanovništvu, oko 93 % kredita odobreno je po fiksnoj kamatnoj stopi, dok su među kreditima odobrenim po varijabilnim kamatnim stopama najzastupljeniji oni vezani za tromesečni BELIBOR.

Učešće NPL u ukupnim kreditima stanovništvu smanjeno je tokom T4 za dodatnu 0,1 p.p. i u decembru je zabeležilo najnižu vrednost od 2.7 %.

Uslovi kreditiranja dodatno su ublaženi kroz smanjenje kamatnih marži, blaže zahteve u pogledu kolaterala i povećanje maksimalnih iznosa kredita kod pojedinih kategorija. Ove promene imaju direktan uticaj na dostupnost finansiranja građanima, naročito kod gotovinskih i stambenih kredita.

Najizraženije promene u T4 2025. godine zabeležene su upravo na strani tražnje stanovništva. Neto procenti rasta tražnje kod gotovinskih kredita, kredita za refinansiranje i stambenih kredita u pojedinim kategorijama kretali su se u rasponu od 40 % do 60 %, što predstavlja najizraženiji rast u poređenju sa segmentom privrede.

Rast tražnje bio je vođen:

• potrebama za refinansiranjem;
• kupovinom trajnih potrošnih dobara;
• kupovinom nepokretnosti;
• rastom raspoloživog dohotka stanovništva.

Banke očekuju nastavak rasta tražnje i u prvom tromesečju 2026. godine, ali u umerenijem intenzitetu što može ukazivati na postepeno zasićenje pojedinih segmenata kreditnog tržišta.

Ukupni rezultati ankete ukazuju da je kraj 2025. godine obeležen paralelnim ublažavanjem kreditnih standarda i rastom tražnje, posebno u segmentu stanovništva, gde su neto procenti bili dvostruko viši u odnosu na privredu. Banke su pokazale spremnost da kroz cenovne instrumente podstaknu kreditnu aktivnost, ali su istovremeno zadržale oprez kroz pooštravanje kolateralnih zahteva i ograničavanje maksimalnih iznosa kredita u segmentu privrede. Takav pristup održava ravnotežu između rasta plasmana i očuvanja kvaliteta kreditnog portfolija.

Ukoliko se ostvare očekivanja za prvo tromesečje 2026. godine, može se zaključiti da će kreditna politika banaka ući u fazu stabilizacije, uz potencijalno usporavanje dinamike tražnje kod privrede i nastavak rasta kod stanovništva, ali u umerenijem intenzitetu.