Pred vama je pregled ključnih pravnih uvida za treći kvartal 2025. na Zapadnom Balkanu!
Pridružite nam se dok analiziramo promene u regulativama i ključne tržišne trendove koji utiču na region.
Vaše mišljenje je važno!
Vaši predlozi i sugestije su dobrodošli i pomoći će nam da poboljšamo naš sadržaj kako bismo bolje odgovorili vašim interesima i potrebama.
Vladan Lazarević
Narodna banka Srbije uvodi olakšice za dužnike u kriznim situacijama
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita kojom se uređuju uslovi, kriterijumi i način primene „razumnih mera“ podrške korisnicima kredita koji se nađu u teškoj finansijskoj situaciji, a koje su banke dužne da primene pre pokretanja izvršnog postupka.
Odluka propisuje niz mogućih olakšica, kao što su produženje roka otplate, smanjenje kamatne stope, promena vrste ugovora, privremeno odlaganje plaćanja rata, promena valuta, ali i delimičan oprost duga. Jedna od značajnijih novina jeste mogućnost da korisniku bude odobren period tokom kojeg ne mora da vrši otplatu duga, dok banka za to vreme ne sme obračunavati ni redovnu ni zateznu kamatu.
Olakšice se odnose na dužnike koji su pogođeni okolnostima poput gubitka posla, značajnog smanjenja prihoda, teške bolesti, povreda koja utiče na radnu sposobnost, ali i porodičnih okolnosti (smrt ili bolest supružnika/dece, ali i razvod ako su supružnici bili solidarni dužnici).
Postupak može pokrenuti sam korisnik, ali i banka ima obavezu da sama ponudi olakšicu ako uoči finansijske poteškoće klijenta. U tim slučajevima nije neophodno iznova proveravati kreditnu sposobnost klijenta, pod uslovom da olakšica ne povećava ukupnu obavezu za više od 15%.
Kada klijent podnese zahtev, banka mora odlučiti u roku od 30 dana, i u tom periodu ne sme raskinuti ugovor niti proglasiti kredit dospelim. Zahtev može biti odbijen ako se okolnosti ne smatraju opravdanim, ako olakšice ne bi značajno uticale na sposobnost otplate, ili ako bi banka bila dovedena u nepovoljniji položaj u odnosu na druge poverioce. Ipak, kod stambenih kredita obezbeđenih hipotekom na jedinom mestu stanovanja, banka je dužna da ponudi najmanje dvomesečno olakšanje.
Ukoliko banka odbije zahtev ili ne postupi u roku, klijent ima pravo na prigovor Komisiji za olakšice, a zatim i na pritužbu NBS-u, koja proverava isključivo da li su poštovane procedure, ne i samu suštinu zahteva. Banke su obavezne da o svim odobrenim i odbijenim zahtevima kvartalno izveštavaju NBS.
Odluka je stupila na snagu 15. oktobra 2025. godine, a banke su dužne da dostave prvi izveštaj do 15. aprila 2026. godine. Iako ova Odluka predstavlja važan korak u zaštiti dužnika i jačanju socijalne odgovornosti banaka, njena će se efikasnost pokazati tek u praksi. Široka diskreciona ovlašćenja banaka mogla bi ograničiti primenu olakšica, pa će stvarni efekti biti jasniji nakon prvih izveštaja u 2026. godini.
Priprema se izmena Zakona o zaštiti potrošača
Završetkom javne rasprave 3. septembra, nacrt Zakona o zaštiti potrošača ušao je u završnu fazu razmatranja u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine. Novi propis, koji bi trebalo da zameni Zakon iz 2021. godine, predložen je sa ciljem da se otklone nedostaci uočeni u njegovoj primeni, a pravni okvir prilagodi savremenom digitalnom tržištu.
Nacrt prvi put uvodi odredbe o digitalnim uslugama i digitalnom sadržaju, jasno uređujući odgovornost trgovaca u slučaju nesaobraznosti, kao i pravo potrošača na usklađivanje, umanjenje cene ili jednostrani raskid ugovora. Značajna novina je i izjednačavanje obaveza pružalaca na onlajn tržištu sa obavezama trgovaca, na koji način je veća pravna zaštita usmerena ka elektronskoj trgovini.
Predviđene su i strože mere protiv nepoštene poslovne prakse, uključujući lažne recenzije i prikriveno oglašavanje, uz uvođenje prava potrošača na naknadu štete usled takvog postupanja. Istovremeno, nacrt ukazuje na potrebu jačanja mehanizama vansudskog rešavanja sporova i transparentnijeg rada Udruženja za zaštitu potrošača. Ipak, deo stručne javnosti upozorava da pojedine izmene mogu suštinski umanjiti nivo zaštite potrošača, budući da omogućava primenu drugih propisa i u situacijama kada isti ne pružaju viši stepen zaštite potrošača.
Očekuje se da će Narodna skupština do kraja godine doneti konačnu odluku o novom Zakonu, kada će biti poznato koje će od predloženih izmena biti konačno usvojene, a koje će pak ostati izvan teksta novog Zakona o zaštiti potrošača.
Šta donosi dugo očekivani Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima?
24. oktobra 2025. godine stupio je na snagu Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji bi trebalo da omogući upis vlasnika nelegalno izgrađenih objekata. Reč je o pokušaju države da konačno zatvori poglavlje nelegalne gradnje i obezbedi pravnu sigurnost na tržištu nepokretnosti.
Zakon omogućava upis većine objekata sagrađenih i vidljivih do donošenja zakona, osim onih izgrađenih na zemljištu javne namene, u zonama zaštite prirodnih i kulturnih dobara, vodoizvorišta i sličnim područjima, gde se pravo svojine automatski upisuje u korist Republike Srbije. Odredbe zakona jasno definišu šta sve može biti predmet evidentiranja i na koje objekte se primenjuje, te je u tom smislu obuhvaćen široki spektar situacija u kojima iz različitih razloga nije usana nepokretnost i pravo svojine na istoj.
Postupak prijave biće u potpunosti digitalizovan.
Lokalne samouprave dužne su da u roku od 45 dana od dana stupanja zakona na snagu (do 08.12.2025. godine) dostave Agenciji za prostorno planiranje digitalni zoning plan. Cilj dostavljanja zoning planova je da se na jasan način odvoje one nepokretnosti u odnosu na koje se neće vršiti evidentiranje prava vlasništva nad njima u skladu sa odredbama ovog Zakona i koje će postati javna svojina.
Nakon dostavljanja zoning planova od strane lokalnih samouprava počinje da teče rok od 60 dana (do 06.02.2026. godine) u kojem vlasnici putem digitalne platforme podnose prijave za evidentiranje svojih objekata i upis prava svojine.
Zakon precizira kako se postupa u zavisnosti od vlasništva nad zemljištem:
- Ako je objekat izgrađen na zemljištu u javnoj svojini pored prava svojine na objektu, evidentiraće se i upis prava svojine na zemljištu ispod objekta;
- Ako je objekat izgrađen na sopstvenom zemljištu podnosioca prijave, upis prava svojine se vrši nesmetano, nakon provere dokaza. Na isti način tretira se upisano pravo korišćenja;
- U slučajevima kada je objekat izgrađen na zemljištu koje je u privatnoj svojini drugog lica, a podnosilac prijave nema dokaz o pravu svojine na tom zemljištu, Agencija obaveštava da nisu ispunjeni uslovi za upis i upućuje ga da u roku od pet godina reši pitanje svojine pred nadležnim organom.
- Kada je zemljište u svojini društvenog preduzeća u stečaju a podnosilac prijave je priložio akt nadležnog organa ili drugu ispravu o sticanju prava na zemljištu, koja nije podobna za upis prava svojine u katastar nepokretnosti.— tada Agencija može izdati potvrdu o upisu prava svojine na objektu, uz zabeležbu obaveze da vlasnik u roku od pet godina upiše i pravo svojine na zemljištu.
- U svim slučajevima gde postoji više prijava za isti objekat, Agencija potvrđuje pravo onome ko dostavi nesporan dokaz o vlasništvu. Ako nije moguće utvrditi vlasnika, podnosioci prijava se upućuju da prethodno reše vlasnički status zemljišta i objekta prije nastavka upisa.
Nakon provere podataka, Agencija izdaje potvrdu na osnovu koje Republički geodetski zavod direktno vrši upis prava svojine.
Takođe, predviđeno je i da Republički geodetski zavod upise vršiti prekoredno, bez donošenja upravnih rešenja i bez naplate taksi, čime se očekuje brža i efikasnija realizacija postupka.
Investitori će plaćati naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, dok građani plaćaju posebnu naknadu u rasponu od 100 do 1.000 evra, zavisno od zone i vrste objekta. Pojedine kategorije — lica sa invaliditetom, borci, porodice sa troje i više dece, samohrani roditelji i korisnici socijalne pomoći — oslobođeni su plaćanja.
Ostaje da se vidi da li će zakon u praksi zaživeti efikasno i digitalno, ili će njegova primena otvoriti nova pitanja u sprovođenju ovog, za državu, javnog interesa od posebnog značaja.
Povećanje minimalne zarade: pravni okviri i obaveze
Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije je 15.07.2025. godine doneo odluku kojom je minimalna cena rada počev od oktobra 2025. godine povećana sa 308,00 na 337,00 dinara neto po radnom času.
Reč je o vanrednom povećanju minimalne cene rada, dok je Vlada Republike Srbije 11.09.2025. godine, nakon neuspeha u pregovorima između socijalno-ekonomskih partnera, donela odluku o redovnom povećanju minimalne cene rada počev od januara 2026. godine i to na iznos od 371,00 dinara neto po radnom času.
Predmetne izmene najznačajnije su svakako za poslodavce koji svojim zaposlenima isplaćuju zaradu u visini minimalne zarade ili u nižem iznosu budući da je potrebno da izvrše izmenu ugovora o radu zaposlenih radi usklađivanja sa novom cenom radnog časa i naravno, da prilagode samu visinu iznosa koji isplaćuju zaposlenima. U suprotnom, poslodavci rizikuju zahtev zaposlenog za isplatu razlike u visini zarade uz pripadajuću kamatu, ali i prekršajnu odgovornost i novčano kažnjavanje.
Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Ipak, s osloncem na preostale odredbe Zakona o radu, ali i dostupnu sudsku praksu, poslodavac mora imati u vidu da isplata minimalne zarade ne sme biti pravilo, već izuzetak u poslovanju. Na to upućuje i odredba Zakona o radu prema kojoj se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade utvrđuju opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Pored okolnosti da poslodavci moraju unapred regulisati okvire za uvođenje minimalne zarade, te ispoštovati propisanu proceduru, potrebno je da vode računa i o pravima zaposlenog kom se isplaćuje minimalna zarada. U ovom segmentu, a prema našem dosadašnjem iskustvu u praksi, u nedostatku izričitog i preciznog zakonskog rešenja, za poslodavce je posebno interesantan i odnos minimalne zarade i smanjenog radnog učinka zaposlenog, odnosno pitanje da li umanjenje zarade zaposlenog zbog smanjenog radnog učinka može ići ispod minimalne zarade, o čemu ne postoje usaglašeni stavovi sudova i resornog ministarstva.
Raskršće kompanijskog i porodičnog prava: Udeo u privrednom društvu kao zajednička svojina
U Republici Srbiji je u prethodnom periodu aktuelizovana tema sukoba kompanijskog prava i porodičnog prava u oblasti zajedničke svojine supružnika nad udelom u privrednom društvu, te je održano nekoliko okruglih stolova i tribina na kojima su razmatrana pitanja neusklađenosti zakonskih propisa, način postupanja sudova u takvim vrstama sporova i predlagana rešenja za buduće rešavanje ovog, veoma složenog pravnog pitanja.
Propisi iz oblasti porodičnog prava, koji podrazumevaju da je sve što su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku predmet zajedničke svojine (zakonska formulacija: zajednička imovina) supružnika, u protivrečnosti su sa odredbama kompanijskog prava u skladu sa kojima ne postoje „skriveni“ članovi privrednog društva, već se članom društva može smatrati samo ono lice koje je u tom svojstvu upisano u odgovarajući registar.
Sudska praksa u Republici Srbiji je u pogledu tretmana tužbenog zahteva kojim se traži da se utvrdi da je udeo u privrednom društvu predmet zajedničke imovine supružnika ujednačena i takvi zahtevi se po pravilu odbijaju, uz upućivanje na podnošenje obligacionopravnog zahteva za isplatu dela uloga koji je unet u društvo onog supružnika koji nije bio upisani član društva. Ipak, ovakva, iako ujednačena i dugotrajna sudska praksa je u prethodnom periodu postala predmet preispitivanja i predlaganja novih, što zakonskih, što praktičnih rešenja, te je tema dospela u fokus naučne i stručne javnosti.
Priprema za 2026: Novi ekološki porezi i usklađivanje sa EU regulativom
U Republici Srbiji su objavljeni nacrt Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i nacrt Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, koji će tokom oktobra 2025. godine biti na javnoj raspravi. Oba nacrta doneta su sa ciljem da se domaći propisi u ovoj oblasti usklade sa standardima EU tj. sa mehanizmima za prilagođavanje granice ugljen-dioksida (popularna CBAM regulativa).
Prema nacrtu, porez na ugljen-dioksid primenjivao bi se na velike emitere u energetskom i industrijskom sektoru. Poreska stopa predviđena nacrtom iznosi četiri evra po toni CO₂ (ili ekvivalenta), uz mogućnost određenih olakšica ili kredita za ulaganja u smanjenje emisija.
Kada je u pitanju porez na uvoz karbonski intenzivne robe, cilj je da se oporezuju proizvodi čija proizvodnja stvara značajne emisije. Uvoznici koji mogu dokazati da su ekvivalentni porezi već plaćeni u zemlji porekla mogli bi biti oslobođeni plaćanja ili ostvariti poreske kredite. Porez na uvoz primenjivao bi se samo na uvoznike iznad određenih godišnjih pragova i prvobitno bi ciljao sektore najizloženije problemu curenja ugljenika.
Očekuje se da ove nove poreske obaveze budu u primeni počev od 2026. godine, a cilj propisa je uvođenje reda u emisije štetnih gasova i podsticaj domaćim privrednicima za upotrebu čistijih tehnologija, sve kao deo šireg plana usklađivanja sa evropskim ekološkim standardima i odgovora na globalni trend oporezivanja zagađenja.
Adnan Sarajlić, Edna Basara
Nova era zaštite ličnih podataka u Bosni i Hercegovini
Usklađivanje domaćeg zakonodavstva s Općom uredbom o zaštiti podataka (GDPR), jačanje institucionalnog okvira za zaštitu privatnosti i ispunjavanje obaveza iz procesa evropskih integracija, osnovni su razlozi donošenja novog Zakona o zaštiti ličnih podataka Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: „Zakon“).
Zakon je objavljen u „Službenom glasniku BiH“, broj 12/2025, a njegova primjena počela je 5. oktobra 2025. godine.
Ključne novine Zakona u odnosu na raniju regulativu:
- Šira prava i obaveze – jasnije definisani pojmovi poput genetskih i biometrijskih podataka, pravo na zaborav, jačanje obaveza kontrolora i posebna zaštita djece.
- Povećana kontrola i odgovornost – obaveze prijavljivanja povreda ličnih podataka, imenovanja službenika za zaštitu podataka i predstavnika u BiH za strane kompanije.
- Proširena ovlaštenja Agencije za zaštitu ličnih podataka – nadzor, kontrola i izricanje sankcija radi sprječavanja zloupotreba i osiguranja zakonite obrade podataka.
- Zabrana slanja promotivnih sadržaja bez saglasnosti – slanje newslettera, reklamnih poruka i drugih promotivnih materijala bez prethodno pribavljene izričite saglasnosti korisnika smatra se povredom zakona.
- Pravo na povlačenje saglasnosti i brisanje podataka – korisnici imaju pravo povući saglasnost i zahtijevati brisanje svojih podataka, a pružatelji usluga su dužni odmah postupiti po zahtjevu.
- Pravo na zaštitu i prigovor – nosilac podataka može uložiti prigovor na obradu ličnih podataka u svrhe direktnog marketinga, uključujući profilisanje, pri čemu obrada mora odmah prestati.
- Oštrije kazne i sankcije – novčane kazne do 40 miliona KM, lične kazne za odgovorna lica u pravnom licu i naknade za davanje stručnih mišljenja Agencije.
Zakon jača institucionalne i procesne garancije zaštite ličnih podataka te uspostavlja jasne mehanizme kontrole, transparentnosti i odgovornosti u njihovoj obradi. Time se značajno unapređuje pravna sigurnost građana i podiže nivo usklađenosti Bosne i Hercegovine sa standardima Evropske unije u oblasti zaštite privatnosti.
Napomena: subjekti koji obrađuju lične podatke obavezni su do tog datuma uskladiti svoje interne akte, procedure i prakse s novim zakonskim odredbama.
Novi Zakon o legalizaciji bespravnih objekata: uslovi, rokovi i posljedice
Novi Zakon o legalizaciji bespravnih objekata, koji je stupio na snagu 14. avgusta 2025. godine („Službeni list CG“, br. 91/2025), donijet je sa ciljem da zaštiti javni interes i poveća pravnu sigurnost vlasnika i investitora, ali i da vlasnici zaštite svoju imovinu i da se zaustavi dalje širenje bespravne gradnje.
Naime, vlasnici bespravnih objekata imaju obavezu da u roku od 6 mjeseci, odnosno do 14. februara 2026. podnesu zahtjev za legalizaciju i pokrenu upis u katastar.
Prema članu 6 Zakona, legalizacija je moguća pod uslovom da je objekat izgrađen prije stupanja zakona na snagu, da je vidljiv na satelitskom snimku, da postoji dokaz o pravu svojine ili postupak za njegovo rješavanje, da ima pristup javnoj saobraćajnici, da nije podignut na zemljištu planiranom za javnu infrastrukturu ili u zaštićenim zonama i da zadovoljava tehničke uslove stabilnosti.
Zahtjev za legalizaciju se podnosi nadležnom organu uprave ili lokalne samouprave (zavisno od površine objekta), uz elaborat premjera izvedenog stanja, fotografije fasada i dokaz o upisu ili pokrenutom postupku upisa u katastar.
Posebnu pažnju u okviru novog Zakona privlači član 33 koji propisuje da objekti izgrađeni bez odobrenja, kao i oni koji nisu upisani u katastar ili nisu obuhvaćeni rješenjem o legalizaciji, ne mogu biti predmet prometa, niti se u njima može obavljati privredna ili druga djelatnost.
Zakon predviđa kazne od 1.000 do 40.000 eura za pravna lica, dok se fizička i odgovorna lica mogu kazniti iznosom od 60 do 4.000 eura.
Neispunjavanje obaveza vodi do zabrane prometa i rušenja objekata o trošku vlasnika, zbog čega je, prema važećoj regulativi, pravovremeno pokretanje postupka jedini način da vlasnici sačuvaju i zaštite svoju imovinu.
Sama ideja donošenja novog Zakona za cilj ima jačanje pravne sigurnosti i uvođenje reda u prostoru, ali ostaje da se vidi u kojoj mjeri će njegova primjena u praksi spriječiti novu divlju gradnju ili će samo nagraditi staru.
Novi Pravilnik o radu influensera – obaveza registracije i poreski aspekti
U skladu sa Zakonom o audio i audiovizuelnim medijskim uslugama („Službeni glasnik Republike Severne Makedonije“ br.184/13…193/24), Savet Agencije za audio i audiovizuelne medijske usluge je na svojoj petoj sednici održanoj dana 21.07.2025. godine doneo Pravilnik za fizička lica pružaoce audiovizuelnih medijskih usluga na zahtev (Influenseri/Vlogeri/Kreatori), koji je stupio na snagu dana 08.08.2025 godine.
Cilj ovog Pravilnika, osim usklađivanja sa evropskim standardima i regulativama, jeste uspostavljanje jasnih pravila za rad influensera, povećanje njihove transparentnosti, regulisanje i nadzor njihovog rada, a sve u cilju zaštite šire javnosti.
Pravilnikom se utvrđuje obaveza evidentiranja davaoca audiovizuelnih medijskih usluga pre nego što započne sa pružanjem određene vrste audiovizuelne medijske usluge, odnosno da podnese zahtev i prijavu za evidentiranje u Registar koji vodi Agencija, za šta Agencija izdaje Potvrdu o registraciji.
„Influenseri“ koji imaju više od 10.000 pratilaca ili pretplatnika i koji ispunjavaju i ostale uslove predviđene Pravilnikom, imaju obavezu da do kraja ove godine podnesu Prijavu Agenciji. Fokus je pre svega stavljen na Instagram, Tiktok i Youtube, ali nisu isključene ni ostale platforme.
Pored Prijave, dužni su da dostave i pismenu Izjavu kojom garantuju da su svi podaci u Prijavi istiniti, tačni i potpuni.
Najveću reakciju i interesovanje javnosti izazvala je informacija prema kojoj influenseri koji imaju materijalne koristi i prihode od svog rada treba da plate porez od 0,5%, koji će se slivati u nadzorni sektor u okviru Agencije.
Za sada, u Republici Severnoj Makedoniji ne postoje zvanični i tačni podaci o broju influensera u državi, niti o visini njihovih prihoda od pratilaca i reklamiranja.
Iako su ova pravila izazvala burne reakcije u celokupnoj makedonskoj influenserskoj zajednici, donošenje Pravilnika i novih uslova nema za cilj da ograniči slobodu i kreativnost kreatora i influensera, već naprotiv – da uspostavi jasna pravila, stvori odgovorno i bezbedno medijsko okruženje, ravnopravno medijsko tržište, sa ciljem zaštite mlađe publike, koja je najviše pogođena ovom vrstom sadržaja.
Nacionalna strategija o stranom mešanju i dezinformacijama (2025–2030)
Nacrt zakona „O usvajanju Nacionalne strategije protiv stranog mešanja i dezinformacija“ predstavljen je Skupštini Albanije u februaru 2025. godine, na inicijativu grupe poslanika. Dana 3. jula 2025. godine, Skupština Albanije usvojila je ovaj nacrt sa 72 glasa za, uprkos debatama, raspravama, pa čak i bojkotu sednice od strane opozicije.
Strategiju je predstavio Parlamentarni odbor za nacionalnu bezbednost, kao prvi koordinisani državni napor da se odgovori na rastuće rizike od dezinformacija i stranog uticaja u javnim i političkim procesima.
Prema dokumentu, Vlada Albanije je posvećena jačanju institucionalne infrastrukture sajber bezbednosti, povećanju transparentnosti u finansiranju politike i stvaranju novih mehanizama za verifikaciju javnih informacija. Strategija predviđa osnivanje Specijalne međuinstitucionalne jedinice koja će pratiti medijski sadržaj i društvene mreže, u bliskoj saradnji sa međunarodnim partnerima iz NATO i Evropske unije.
Kao partnerska zemlja, Albanija ima za cilj da intenzivira saradnju sa NATO i EU u borbi protiv hibridnih pretnji, što uključuje razmenu informacija, deljenje najboljih praksi i koordinaciju odgovora na neprijateljske informacione kampanje na regionalnom i globalnom nivou.
Usvajanjem ovog nacrta zakona nastoji se podizanje svesti javnosti o manipulaciji medijima, zaštita integriteta izbora i obezbeđivanje transparentnosti u upravljanju.
Nacionalna strategija predstavlja prvi sveobuhvatni dokument u Albaniji koji direktno adresira ove pojave. Sajber napadi koji su se dogodili 2022. godine, tokom kojih je talas napada ciljao mreže albanske vlade – za koje su, prema izveštajima američkog FBI i Albanske Nacionalne agencije za sajber bezbednost i infrastrukturu, odgovorni hakeri koji deluju u ime Irana – poslužili su kao okidač za osnivanje parlamentarnih komisija i naknadno donošenje i uspešno usvajanje ovog zakonodavnog akta.
Napomena: Ovaj bilten namenjen je pružanju opštih informacija i ne predstavlja pravni savet. Molimo vas da se obratite našim pravnim ekspertima za sva specifična pravna pitanja.