Predstavljamo vam deseto izdanje našeg kvartalnog biltena!
Pratite aktuelnosti i tržišne trendove u regionu zajedno sa nama.
Vaše mišljenje je važno!
Vaši predlozi i sugestije su dobrodošli i pomoći će nam da poboljšamo naš sadržaj kako bismo bolje odgovorili vašim interesima i potrebama.
E-otpremnice u praksi: Obaveze, izuzeci i novčane kazne
Sa početkom nove godine, započela je i primena Zakona o elektronskim otpremnicama („Službeni glasnik RS“, br. 94/2024 i 109/2025) koji uspostavlja jedinstven i centralizovan sistem elektronskih otpremnica kao obaveznog dokumenta za evidentiranje kretanja dobara u Republici Srbiji. Ovim Zakonom bliže se uređuju uslovi, način i postupak izdavanja, slanja, prijema, obrade, prihvatanja, predstavljanja i čuvanja elektronskih otpremnica, kao i prava i obaveze subjekata koji učestvuju u prometu dobara.
Na samom početku važno je napomenuti da se odredbe ovog Zakona ne odnose na fizička lica koja nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Odredbe ovog Zakona obuhvataju subjekte javnog i privatnog sektora, koji učestvuju u prometu dobara u okviru Republike Srbije, subjekte koji imaju pravo raspolaganja robom i operatere prevoza u vezi sa kretanjem dobara za koje se šalje otpremnica.
Iako je Zakon o elektronskim otpremnicama donet 2024. godine, istim je propisana fazna primena propisanih obaveza i to:
- januara 2026. godine počela je primena prvih obaveza koje se odnose na subjekte javnog sektora, subjekte privatnog sektora koji posluju sa javnim sektorom i učesnike u prometu akciznih proizvoda, kao i za transportere koji moraju da šalju ili imaju elektronsku otpremnicu za kretanje dobara u ovim odnosima.
- Od 1. oktobra 2027. godine nastupa obaveza subjekata privatnog sektora da u slučaju kretanja dobara prime elektronsku otpremnicu, u skladu sa ovim Zakonom. Takođe od navedenog datuma primenjuju se i odredbe ovog zakona koje se odnose na obavezu slanja elektronske otpremnice gde su pošiljalac i primalac subjekti privatnog sektora, kao i obaveza prevoznika da predstavi elektronsku otpremnicu poslatu u ovim kretanjima dobara u okviru postupaka inspekcijskog nadzora u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje inspekcijski nadzor, u skladu sa ovim zakonom
Zakonom su uvedene i određene kategorije robe i transakcija koje su izuzete od obaveze slanja
e-otpremnica (npr. roba koja se kreće kroz distributivne mreže, snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivima na istom aerodromu, kretanje dobara po osnovu prometa na malo u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, itd.) kao i dodatni izuzeci koji su predviđeni članom 3. Zakona o elektronskim otpremnicama.
Napominjemo i to da su za nepoštovanje odredbi ovog Zakona propisane i novčane kazne koje nisu zanemarljive. Naime, pravno lice može biti kažnjeno novčanom kaznom u rasponu od oko 200.000 do 2.000.000 dinara, dok se za odgovorno lice u pravnom licu, preduzetnike i prevoznike predviđaju novčane kazne od više desetina pa do više stotina hiljada dinara, u zavisnosti od težine povrede obaveza.
Primena Zakona o elektronskim otpremnicama predstavlja korak u digitalizaciji sistema praćenja kretanja dobara u Srbiji, sa jasno utvrđenim rokovima primene, obuhvatom subjekata i sankcijama za nepoštovanje zakonskih obaveza, čime se unapređuje transparentnost, nadzor i efikasnost poslovnih procesa u trgovini i transportu robe.
Šta donose najnovije izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala?
Odredbe Zakona o tržištu kapitala predstavljaju glavni pravni okvir za finansijske instrumente u Republici Srbiji, kojim se regulišu: javna ponuda i sekundarno trgovanje finansijskim instrumentima; regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma u Republici Srbiji; pružanje investicionih usluga i obavljanje investicionih aktivnosti, uključujući izdavanje dozvola za rad i uređivanje investicionih društava i drugih učesnika na tržištu kapitala; obelodanjivanje finansijskih i drugih podataka, kao i obaveze izveštavanja izdavalaca i javnih društava u skladu sa Zakonom, te organizacija i rad Centralnog registra hartija od vrednosti.
Imajući u vidu složenost relevantnih evropskih propisa, koji su u najvećoj meri preneti u Zakon o tržištu kapitala, relevantni državni organi su u prethodnom periodu pratili primenu novog zakonskog okvira radi sagledavanja zahteva i promena uslova na tržištu, kao i potreba učesnika na tom tržištu.
Na osnovu komunikacije sa tržišnim učesnicima i državnim organima, predlagač zakona je pripremio i uputio Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, koje je Narodna skupština usvojila, a iste stupile na snagu dana 12.12.2025. godine.
Izmenama i dopunama izvršene su manje tehničke korekcije, dodatna preciziranja i pojašnjenja postojećih odredaba Zakona o tržištu kapitala, sa ciljem sprečavanja mogućih pogrešnih tumačenja, kao i nastanka praktičnih problema i sporova. U tom smislu, izmenama i dopunama se dodatno preciziraju važeće odredbe kojima se uređuje zaloga na finansijskim instrumentima, dok se, u skladu sa evropskim propisima, istovremeno pojednostavljuju obaveze izdavalaca čije su hartije od vrednosti uključene na multilateralnu trgovačku platformu i organizovanu trgovačku platformu.
Ciljana konvalidacija – Nova prilika za upis prava u katastar
Od 1. januara 2026. godine u primeni su izmene Zakona o državnom premeru i katastru kojima je uveden novi institut – ciljana konvalidacija. Reč je o značajnoj zakonskoj novini koja ima za cilj rešavanje dugogodišnjih problema u praksi, jer omogućava upis prava u katastar nepokretnosti i u slučajevima u kojima to ranije nije bilo moguće zbog formalnih nedostataka stare dokumentacije.
Ciljana konvalidacija namenjena je licima koja raspolažu starim ugovorima, sudskim ili upravnim odlukama i drugim ispravama, nastalim pre više godina ili decenija, a koje prema ranijim propisima nisu mogle da budu sprovedene u katastru.
Suština ciljane konvalidacije ogleda se u tome da zakon omogućava upis prava i u situacijama kada nisu ispunjeni svi formalni uslovi koji su ranije bili obavezni, uz dve novine:
- omogućena je pojednostavljena elektronska procedura za proveru starih isprava, uz identifikaciju putem sistema eUprave;
- zakon uvodi posebne slučajeve upisa, u kojima je upis prava moguć i kada nisu ispunjeni tradicionalni formalni uslovi.
U okviru ciljanje konvalidacije mogu se podneti:
- ugovori overeni pre 1. septembra 2014. godine;
- sudske, upravne i druge isprave nastale najkasnije do 8. juna 2018. godine.
Podnošenje zahteva nije vremenski ograničeno, što znači da stranke mogu pokrenuti postupak u bilo kom trenutku kada raspolažu relevantnom dokumentacijom.
Postupak ciljanje konvalidacije odvija se kroz sledeće korake:
Priprema dokumentacije
Prikupljaju se isprave koje predstavljaju osnov za upis prava (ugovori, sudske ili upravne odluke, druga relevantna dokumentacija), bez obzira na njihove formalne nedostatke.
Podnošenje prijave
Prijava se podnosi putem posebne aplikacije na zvaničnoj internet prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, u okviru opcije „Ciljana konvalidacija – Prijave“. Podaci o nepokretnosti se ne unose unapred, već se utvrđuju na osnovu dostavljene dokumentacije.
Provera dokumentacije
Republički geodetski zavod vrši proveru podnetih isprava, utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za primenu ciljanje konvalidacije i da li postoji osnov za upis prava u skladu sa zakonom.
Odlučivanje
Ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, sprovodi se upis prava u katastar nepokretnosti. Ako isprave ne mogu da budu osnov za upis, podnosilac dobija obaveštenje sa jasnim uputstvom za dalje postupanje.
Ciljana konvalidacija ne zamenjuje postupak „Svoj na svome“, već se sa njim dopunjuje i može se voditi paralelno.
Najčešći problemi koje ciljana konvalidacija rešava odnose se na: stare ugovore bez saglasnosti za upis (clausule intabulandi); hipoteke starije od 30 godina, a za koje ne postoji potvrda za brisanje; neusklađenost podataka iz ugovora i podataka iz katastra, a koje se odnose na površinu, oznake, brojeve parcele; neusklađenost podataka o licima u dokumentaciji.
Ciljana konvalidacija omogućava da se realna imovinska prava, koja su godinama postojala ali nisu bila evidentirana, konačno provere i upišu u katastar na zakonit i pouzdan način.
Sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“, korak bliže digitalizaciji u oblasti radnih odnosa
Narodna skupština usvojila je Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac“. Zakon je stupio na snagu 12.12.2025, a primenjuje se od 01.01.2026. godine.
Od tog datuma svi poslodavci imaju obavezu registracije i korišćenja sistema, osim preduzetnika koji ovu obavezu imaju od 01.01.2027. godine.
Sistemom se u potpunosti digitalizuje komunikacija između poslodavca, zaposlenog, zdravstvenih organa i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u vezi privremene sprečenosti za rad i ostvarivanja prava po tom osnovu.
Potvrde i izveštaji o privremenoj sprečenosti za rad (doznake) biće dostupni isključivo elektronski, a zaposleni više neće imati obavezu njihovog dostavljanja poslodavcu.
Od 01.04.2026. godine digitalizuju se i postupci podnošenja i obrade zahteva za obračun naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, kao i prigovori, zahtevi i prijem obaveštenja vezano za ocene lekarskih komisija.
Različite funkcionalnosti sistema “E-Bolovanje – Poslodavac” omogućavaju poslodavcima uvid u status bolovanja u realnom vremenu, pretragu podataka po različitim kriterijumima i generisanje izveštaja vezano za privremenu sprečenost za rad direktno preko ovog sistema.
Ipak, uvođenje ovog sistema skrenulo je pažnju na drugi aspekt korišćenja bolovanja koji ostaje neusklađen sa potrebama prakse. Naime, sve veći broj poslodavaca opredeljuje se da svojim zaposlenima obezbedi privatno zdravstveno osiguranje, a dodatno je korišćenje usluga privatnih zdravstvenih ustanova u konstantnom porastu. U skladu s tim, veliki broj poslodavaca svojim opštim aktima priznaje pravo na plaćeno odsustvo sa rada na osnovu potvrde lekara privatne prakse.
S druge strane, propisi o zdravstvenom osiguranju ostaju neusklađeni sa ovom praksom i bolovanje uređuju isključivo na osnovu potvrda i izveštaja državnih zdravstvenih ustanova. Ovakvo rešenje ostaje neizmenjeno uvođenjem sistema „e-Bolovanje – Poslodavac“, te korišćenje prava na odsustvo sa rada na osnovu potvrda privatnih zdravstvenih ustanova i dalje ostaje na terenu autonomije volje poslodavca. Poslodavac ne može ostvariti pravo na refundaciju naknade zarade isplaćene zaposlenom koji je odsutan sa rada preko 30 dana na osnovu potvrde lekara privatne prakse. U cilju smanjenja zloupotreba, poslodavci koji uvažavaju potvrde lekara privatne prakse ovo pitanje moraju bliže da urede svojim aktima.
Zakon o matičnom registru i usklađivanje sa EU standardima
U Republici Srbiji je usvojen novi Zakon o matičnom registru, koji je stupio na snagu dana 12.12.2025. godine, ipak, čija primena je odložena do isteka roka od tri godine (dakle, do 12.12.2028. godine).
Međutim, odredbe čija primena nije odložena jesu odredbe koje se odnose na strance u Republici Srbiji – uvedena je obaveza da u slučaju rođenja, zaključenja braka ili smrti stranca matičar u skladu sa odredbama zaključenog međunarodnog ugovora prosledi izvod iz evidencije rođenja, zaključenja braka ili smrti nadležnom stranom diplomatsko-konzularnom predstavništvu, radi obaveštavanja države porekla o promeni u ličnom stanju njenog državljanina, osim za lica koja su u statusu tražioca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil.
Druga novina Zakona čija primena nije odložena, tj. koja je odmah primenljiva jeste da će prenos podataka iz trenutno postojećeg Registra matičnih knjiga u evidenciju rođenja, zaključenja braka i smrti vršiti posebna organizacija, uz nadzor i podršku Ministarstva. Razlog takvom prenosu podataka leži u tome što se trenutno vode tri odvojene matične knjige (rođenih, venčanih i umrlih) u papirnom i elektronskom obliku, a cilj je potpuna digitalizacija i uvođenje jedinstvene – objedinjene evidencije ovih podataka. Rok za završetak opisanog prenosa podataka je 12.12.2028. godine.
Prilikom donošenja novog Zakona, istaknuto je da je donet usled potrebe da se pravni i institucionalni okvir Republike Srbije uskladi sa savremenim standardima i najboljom praksom Evropske unije u oblasti upravljanja ličnim podacima i digitalizacije javne uprave.
Novi Zakon o upravljanju otpadom: Digitalizacija, mere prevencije otpada i energetske mogućnosti
U Republici Srbiji je usvojen novi Zakon o upravljanju otpadom, od čijeg stupanja na snagu (dana 12.12.2025. godine) je prestao da važi raniji Zakon o upravljanju otpadom.
Svim pravim i fizičkim licima ostavljen je rok od godinu dana da usklade svoje poslovanje sa odredbama novog propisa, a u istom roku će biti doneti i novi podzakonski propisi.
Najznačajnija novina je uvođenje digitalizacije dokumenata o kretanju otpada, međutim, primena odredaba koje se odnose na obavezu držaoca otpada da Agenciji za zaštitu životne sredine dostavlja Dokument o kretanju otpada isključivo u elektronskom obliku, odložena je za 01.01.2027. godine.
Najveću pažnju javnosti privukla je činjenica da novi Zakon uvodi mogućnost uvoza neopasnog otpada za energetske svrhe. Za takav uvoz biće neophodna licenca i odvijaće se pod kontrolom Ministarstva za zaštitu životne sredine, uz poštovanje odredaba Bazelske konvencije, kojom je regulisano prekogranično kretanje otpada. Navodi se da je cilj pružanja takve mogućnosti da se u Republici Srbiji smanji zavisnost od fosilnih goriva.
Pored toga, Zakon uvodi i mere prevencije otpada, posebno otpada od hrane, a uspostavljeno je i obavezno planiranje upravljanja otpadom kod svih proizvođača otpada. Ističe se da je osnovni cilj novog Zakona usklađivanje sa evropskim standardima, uključujući i direktivu Evropske Unije koja ograničava upotrebu štetnih ftalata u elektronskoj i električnoj opremi.
Adnan Sarajlić, Edna Basara
Reforme platnog prometa u Republici Srpskoj: Korak ka otvorenom bankarstvu
Vlada Republike Srpske na sjednici održanoj dana 18.12.2025. godine potvrdila je Nacrt Zakona o platnim uslugama Republike Srpske (u daljem tekstu: „Zakon“). Njegovim donošenjem, banke i preduzeća za poštanski saobraćaj stiču, konkurente na tržištu platnih usluga u vidu platnih institucija, čije će prisustvo značajno doprinijeti jačanju tržišne konkurencije, razvoju tehnoloških inovacija, povećanju nivoa zaštite korisnika platnih usluga, smanjenju upotrebe gotovog novca u platnom prometu, većoj zastupljenosti elektronske trgovine, te postepenom približavanju evropskom platnom sistemu za prekogranična plaćanja u eurima (SEPA – Single Euro Payments Area).
Zakonom se uspostavlja savremeniji regulatorni okvir platnog prometa, kojim se sistemski uređuju prava i obaveze pružalaca i korisnika platnih usluga, te mehanizmi nadzora nad funkcionisanjem platnog sistema. Poseban značaj ima uvođenje platnih institucija kao novih tržišnih učesnika, čime se postepeno napušta bankocentrični model i otvara prostor za razvoj finansijskih tehnologija i inovativnih platnih rješenja. Čekanje u redovima na šalterima u ovom kontekstu postepeno se zamjenjuju digitalnim platformama, čime se omogućava brži i efikasniji način plaćanja te neposredno upravljanje računima i transakcijama putem elektronskih servisa.
Predložena rješenja u značajnoj mjeri reflektuju osnovne principe Direktive (EU) 2015/2366 o platnim uslugama na unutrašnjem tržištu (PSD2), naročito u segmentu liberalizacije tržišta i afirmacije koncepta otvorenog bankarstva. Slični modeli već su implementirani u Republici Srbiji, što pruža regulatorno i praktično iskustvo koje može biti korisno u primjeni Zakona u Republici Srpskoj. Time se korisnicima omogućava veća fleksibilnost u korištenju platnih usluga, uz unaprijeđenu transparentnost i efikasnost platnih transakcija.
Međutim, puna implementacija Zakona zahtijeva jasno razgraničenje nadležnosti i efikasan regulatorni nadzor, posebno imajući u vidu ustavnu i zakonsku ulogu Centralne banke Bosne i Hercegovine u okviru platnog i monetarnog sistema. U tom kontekstu, efikasnost i stvarni domet reforme zavisiće od dosljedne primjene zakonskih odredbi i adekvatnog nadzora nad pružaocima platnih usluga.
U narednom periodu, očekuje se usvajanje Zakona te njegova primjena u jednom od entiteta Bosne i Hercegovine te ostaje otvoreno pitanje kakve će posljedice proizvesti na platnom tržištu i da li će biti model koji će se naposljetku proširiti na teritoriju cijele Bosne i Hercegovine.
Vasilisa Pejović, Damir Bećirović
Novi Zakon o privrednim društvima kao ključna reforma u 2026. godini
Posljednji kvartal 2025. godine protekao je u znaku priprema za primjenu novog Zakona o privrednim društvima, donijetog u avgustu iste godine, ali i uz niz drugih zakonskih izmjena usvojenih u završnici godine, koje zajedno postavljaju regulatorni okvir za početak 2026.
Novi Zakon o privrednim društvima u Crnoj Gori predstavlja sveobuhvatnu reformu kompanijskog prava, usmjerenu na puno usklađivanje sa pravom Evropske unije i otklanjanje nedostataka zakona iz 2020. godine sa kasnijim izmjenama. Zakon se primjenjuje od 1. januara 2026. godine, uz prelazni rok od tri mjeseca za usklađivanje organizacije i poslovanja privrednih društava i preduzetnika, kao i za registraciju promjena u Centralnom registru privrednih subjekata (CRPS).
Jedna od najznačajnijih novina je mogućnost potpunog elektronskog osnivanja privrednih društava, bez fizičkog prisustva osnivača, uz isključivo elektronsko potpisivanje i dostavljanje dokumentacije. Istovremeno, zadržano je pravo nadležnog organa da izuzetno zahtijeva fizičko prisustvo radi provjere identiteta, poslovne sposobnosti ili ovlašćenja za zastupanje, što može predstavljati praktični izazov u fazi primjene.
Zakon uvodi jasnu terminološku razliku između poslovnog imena i naziva društva. Poslovno ime mora sadržati naziv, pravni oblik i sjedište društva, biti na crnogorskom ili drugom službenom jeziku i na latinici ili ćirilici, dok naziv može biti i na stranom jeziku, čime se jača pravna sigurnost u pravnom prometu.
Posebna pažnja posvećena je zaštiti manjinskih vlasnika, kroz strožiji režim procjene nenovčanih uloga, pravo članova sa najmanje 5% kapitala da zahtijevaju novu procjenu, kao i mogućnost sudskog utvrđivanja njihove vrijednosti. Dodatno su uređeni sticanje i prenos sopstvenih udjela, pravo preče kupovine, sudski prenos udjela i pravo nezadovoljnih članova na isplatu pune tržišne vrijednosti udjela.
Zakon detaljno propisuje sadržinu statuta društva sa ograničenom odgovornošću, gotovo izjednačavajući ga sa statutom akcionarskog društva, što može predstavljati dodatno opterećenje za mala društva. Preciznije su uređeni organi DOO, njihova ovlašćenja i pitanja naknade direktora. Istovremeno, uvedene su značajne novine u oblasti akcionarskih društava, restrukturiranja, promjene pravne forme, grupa društava, kao i instituta evropskog akcionarskog društva i evropskog interesnog udruženja, čime se dodatno modernizuje cjelokupan kompanijski sistem u Crnoj Gori.
Izmene poreske regulative u Severnoj Makedoniji: Nova pravila za male pošiljke sa stranih online platformi
Vlada Republike Severne Makedonije je usvojila, a Skupština je izglasala izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost, objavljene u Službenom glasniku RSM br. 247/2025 od 10.12.2025. godine. Ovim izmenama se ukida dosadašnje oslobađanje od PDV-a za male pošiljke naručene preko stranih onlajn platformi, čija vrednost ne prelazi 22 evra u dinarskoj protivvrednosti, što predstavlja značajnu promenu u poreskoj regulativi zemlje.
Cilj ovih zakonskih izmena je višeslojan i obuhvata ekonomske, regulatorne i socijalne aspekte. Pre svega, one imaju za cilj jačanje domaćeg ekonomskog sektora i podršku konkurentnosti nacionalnih kompanija, sa direktnim podsticajem na stvaranje novih radnih mesta. Pored toga, mere su usmerene na smanjenje sive ekonomije, sprečavanje zloupotrebe prethodnih poreskih pogodnosti i povećanje efikasnosti državnih kontrolnih mehanizama u delu uvoza i poreskog oporezivanja.
Primenom novog režima, gotovo sve narudžbine sa stranih onlajn prodavnica, uključujući Temu, Shein i AliExpress, biće predmet obaveznog obračunavanja PDV-a i carinske kontrole prilikom uvoza u Republiku Severnu Makedoniju. Izuzetak od ove obaveze predstavljaju samo male pošiljke nekomercijalne prirode, poslate od jedne fizičke osobe drugoj, čija vrednost ne prelazi 22 evra. Takođe, izuzete su pošiljke koje sadrže alkohol, parfeme, toaletne vode, kao i duvan i duvanske proizvode, koji podležu posebnim poreskim i regulatornim propisima.
Ove izmene značajno transformišu poreski režim uvoza malih pošiljki i usklađuju nacionalnu regulativu sa evropskim standardima, imajući u vidu da je Evropska unija još 2021. godine ukinula prag za poresko oslobađanje za slične pošiljke. Sa pravnog aspekta, mere imaju značajne implikacije za potrošače, operatere onlajn trgovine i uvoznike, jer uvode obavezne procedure obračuna PDV-a, regulišu uvoz malih pošiljki i uređuju način isporuke ovih dobara.
Ekonomske posledice nove zakonske regulative su dvostruke: sa jedne strane, povećava se transparentnost i usklađenost sa međunarodnim pravilima, dok sa druge strane, postoji direktan uticaj na troškove, kupovne navike i ponašanje potrošača u Severnoj Makedoniji.
Ova ravnoteža između pravne regulative i ekonomske efikasnosti ističe strateški cilj države da se stvore fer trgovinski uslovi, ojača domaće tržište i istovremeno uskladi nacionalna poreska praksa sa savremenim standardima Evropske unije.
Odluka o nacionalnoj minimalnoj zaradi u primeni od januara 2026. godine
Odlukom br. 776, od 19. decembra 2025. godine, koju je usvojio Savet ministara, utvrđena je nacionalna mesečna minimalna zarada kao deo državnih politika usmerenih na zaštitu prihoda zaposlenih i unapređenje životnog standarda. Ovo predstavlja prvu izmenu minimalne zarade nakon perioda od tri godine.
Sa učinkom od januara 2026. godine, obavezna nacionalna minimalna osnovna mesečna zarada, koja se primenjuje na sve poslodavce (pravna ili fizička lica, domaća ili strana), utvrđena je u iznosu od 50.000 ALL, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodni nivo od 40.000 ALL.
Ova korekcija predstavlja povećanje od 25% u poređenju sa prethodnim nivoom minimalne zarade i deo je kontinuirane politike podizanja minimalne zarade iznad 500 evra mesečno. Očekuje se da će ova mera imati pozitivan uticaj na životni standard više od 300.000 zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, kao i da će doprineti smanjenju neformalne ekonomije na tržištu rada.
Cilj odluke je da garantuje minimalni nivo prihoda za sve zaposlene u javnom i privatnom sektoru, uzimajući u obzir ekonomska kretanja, nivo inflacije i potrebu očuvanja kupovne moći zarada.
Minimalna zarada utvrđena ovom odlukom obavezna je za sve poslodavce i služi kao referentna osnova za radne odnose, obračun doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje, kao i za druga prava iz radnog odnosa.
Odluka stupa na snagu 1. januara 2026. godine, u skladu sa svojim odredbama, a njenu primenu nadziru nadležni državni organi.
Napomena: Ovaj bilten namenjen je pružanju opštih informacija i ne predstavlja pravni savet. Molimo vas da se obratite našim pravnim ekspertima za sva specifična pravna pitanja.